DUVANSKA STANICA U PREŠEVU
PIŠE: Miodrag Popović
…U Duvanskoj stanici od 1920-1941. godine radili su veoma dobri stručnjaci za duvan i kvalitetno osoblje na drugim poslovima. Ministar finansija postavljao je šefove stanica, a UPD stručnikadar. Šef stanice bio je odgovoran za uspeh u poslovanju direktno ministru. Ako šef nije obavljao svoju dužnost dobro ili je pokazao negativan rezultat u poslovanju, bio je smenjivan i premeštan na drugo mesto, ali ne više kao šef.
Do rata 1941. godine u preševskoj Duvanskoj stanici bilo je više šefova od kojih sam poznavao Simića, Antoniju Džolića i Mihajla Fridmana. Svi su imali visoko obrazovanje. Bilo je dosta uglednih i stručnih ljudi, kao na primer: Koković, Popović i Krsmanović, ali i još nekih kojih se ne mogu setiti. Ž. Popović i Koković bili su odredjeni od strane Uprave državnih monopola na usavršavanje u Grčkoj 1928 godine sa ciljem da upoznaju proizvodnju aromatičnih duvana i njihovu obradu po savremenim metodama.
To je bila gospoda koja je ostavljala snažan utisak svojim držanjem pojedinačno i sa porodicama. Od nameštenika u Duvanskoj stanici radili su: Keka Bećković, Stojadin Popović, Dobrivoje Popović i još mnogo drugih. Krug Duvanske stanice bio je uredjen za primer. Sve je bilo „pod konac“: ukrasno bilje, razne voćke, zimzeleno drveće i lepe staze. Na prostoru ispred uprave zgrade i magacina 1934. 
Godine podignut je spomenik kralju Aleksandru Karadjordjeviću. Na otkrivanju spomenika bili su prisutni najugledniji rukovodioci UPD, predstavnici Opštine, službenici i radnici Duvanske stanice. Za vreme rata Bugari su skinuli bistu kralja Aleksandra. Prvih dana okupacije, 8. aprila 1941. godine došli su Nemci. Ušli su u Stanicu, izvršili popis i predali je nemačkoj firmi „HAMZA“. A 17. I 18. aprila 1941. godine došli su Bugari. Nemci su im predali Preševo i otišli dalje!. Bugari su odmah uveli svoj novac – lev kao sredstvo plaćanja, doveli su popove i učitelje, otvorili svoje škole, nametnuli upotrebu bugarskog jezika i promenu prezimena sa pridevom, npr. Stojanov. Mnogi su tada napustili Preševo. U Duvanskoj stanici bilo je i onih koji su radili za Bugare, kao, uostalom, i u samom Preševu. U Duvanskoj stanici je iz tog vremena ostao poznat neki Zarija koji je bio reonski instruktor u Biljači.
Prema mnogim saznanjima i autorima, trgovina duvanom počela je 1687. godine dozvolom o slobodnoj proizvodnji i prometu u Otomanskoj imperiji. Izrada cigareta počela je poloviom 19. veka. Pojavom cigareta počela je moda koja je zahvatila šire društvene slojeve. U uslovima sve veće konkurencije pooštren je kriterijum kvaliteta duvana. Duvanska industrija Kraljevine Jugoslavije pratila je ponudu i potražnju na svetskom tržištu i u tom smislu vršila reonizaciju proizvodnje odredjenih robnih tipova.
Tako je Duvanska stanica u Preševu počela sa gajenjem sorti „Jaka Kirečiler“ i „Otlja“ koje su bile veoma cenjene na svim tržištima u to vreme i posle Drugog svetskog rata.
Posle rata 1945. godine Duvanska stanica počinje sa organizovanim radom, tada u socijalističkim odnosima privredjivanja. Ubrzo po oslobodjenju direktor je bio Stojan Manasijević. Stručni službenici bili: su: Stanko Uzunović, Zlatko Filipović, Paja Jovanović, Prokopović i Keka Babović. U Računovodstvu je radio Branko Djordjević, a od 1951. godine Stojadin Popović. Dobrivoje je bio učesnik štrajka radnika Duvanske stanice 1935. Pokušaj da radnici formiraju svoj sindikat je propao. Tokom 1936. ponovo je došlo do štrajka monopolskih radnika i tada su uspeli da naprave svoj sindikat, koji će zastupati prava radnika iz radnog odnosa. U rukovodstvo su izabrani za predsednika Miloja Jovanović, za sekretara Milutin Stanisavljević i za blagajnika Dobrivoje Popović. Na blagajni je radio Jovan Šabić. Sa suprugom Lenom iz Kočana doživeli su 1944. Godine tragediju u Leskovcu. Prilikom bombardovanja Leskovca od strane saveznika, poginula su im dva deteta. Najmladji Ljupče preživeo je bombardovanje. Po dolasku u Preševo dobili su još jednog sina, Vladicu. Odselili su se u Žitkovac i tamo su umrli i sahranjeni. U periodu od 1952. Godine pa nadalje do raspada Jugoslavije, bilo je više direktora: Stojadin Popović, Dragi Popović, Sami Ćerimi, Djoka Ćuković, Mića Popović, Dragoljub Filipović, Dragan Djordjević idr.
Od 1957. godine Duvanska stanica Preševo ušla je u sastav Duvanske industrije Vranje. Organizator i prvi direktor DIV-a bio je Milorad Stošić Šuka, prvoborac. U to vreme proizvodnja duvana dostigla je maksimum koji se više nije ponovio.
Rodila se ideja da se u krugu Duvanske stanice otvori fabrika kartonske ambalaže i štamparija. U tome su učestvovali i stručnjaci iz DIV-a. Štamparija je smeštena u jednom od novoizgradjenih magacina za duvan. Fabrika je uspešno počela da radi. Rukovodioci Štamparije u to vreme bili su: Sefa, Dragan Tomić i Dragi Filipović. U Duvanskoj stanici su radili vredni radnici i radnice. Jedan od njih bio je Stojadin Filipović. Govorio je odlično albanski jezik. Bio je rukovodilac izgradnje Fabrike plastične ambalaže „7.Juli „ i njen prvi direktor. Kasnije je bio potpredsednik, pa zatim i predsednik Opštine Preševo…
Nastavlja se…
O autoru: Miodrag Popović, diplomirani inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana, kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao veliki ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama, ali i proznih dela… Narednih nedelja o njegovim sećanjima i prikupljenim istorijskim zapisima na prohujala vremena, „da ih ne bi pokrio zaborav“, čitajte svakog ponedeljka samo na portalu „BUPRESS“.
Fotosi: (arhiva aut. M.P.)
