83 – (POD)SEĆANJA: Bujanovčane s vremena na vreme truje „anonimni“ piroman

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod)sećanja na „juče“…

Ne vide deponije, ali ih osećaju

Gotovo da nema sela i naselja u kojima se već na prvom koraku ne primećuje bolest „novokomponovane“ urbanizacije: smeće na sve strane i nepostojanje brige za okolinu

Za nekoliko godina u bujanovačkoj opštini izgradjeno je više stotina kilometara novih puteva i do najzabitijih mesta, asfaltom su „presvučene“ gotovo sve ulice u gradu i prigradskim naseljima, vodovodna mreža je takodje stigla skoro u sva domaćinstva, pojačan je napon struje izgradnjom novih trafo-stanica, pa se u okolnim selima sada nesmetano može koristiti zamrzivač, frižider i pratiti televizijski program. Jednom rečju, oseća se boljitak. Ali…

Gotovo da nema sela i naselja u kojima već na prvom koraku ne primećuje „rak-rana“ „novokomponovane“ urbanizacije – smeće na sve strane i nepostojanje kulture očuvanja životne sredine. U tom pogledu, Bujanovac je priča za sebe. Pored prepunih kontejnera (pored „normalnog“ smeća, nadje se mesta i za zemlju, kamenje, stare šporete, lonce, kante) otpaci na sve strane. Javno komunalno preduzeće „Komunalac“ ima utvrdjen režim sakupljanja smeća, pa kako to ne radi svakodnevno, čak ni po nekoliko dana, smeće je najprivlačnije za pse lutalice i razne izazivače zaraznih bolesti. No, tu nije kraj ružne i sramotne slike o gradu.

Sakupljeno smeće (kada dodje red na to) radnici „Komunalca“ odvoze na „divlju“, a jedinu legalnu (?!) deponiju nadomak grada. Sve sakupljeno istovaraju, malo buldožerima poravnjaju, i tako već godinama. Nema klasifikacije otpadaka, sve po sistemu „sve je smeće“, ostavljaju na toj deponiji, koja se nalazi tik pored Trnovačke reke i Južne Morave i jedine privatne mlekare „Razvitak“. Na samo nekoliko stotina metara dalje nalaze se izvori i proizvodni pogoni mineralnih sokova i vode fabrika „Bivoda“ i „Heba“, kao i holding kompanija „Vrelo – Bujanovačka Banja“, nedaleko poznata i priznata po lekovitim svojstvima termomineralne vode, blata i gasa SO2.

I moguće je da „kamuflirana“ divlja deponija ne bi pobudjivala veću pažnju, naročito onih neupućenih, da se s vremena na vreme smeće na njoj ne dopunju i „aktiviraju“ oni koji ne bi da njihov škart legalno doprema „Komunalac“, već to čine sami pod okriljem noći. Da bi uništili tragove, smeće iz svojih proizvodnih pogona, radionica, radnji i ko zna sve odakle, pale, i za ogromnu buktinju. Tada uopšte nije zgodno biti stanovnik Bujanovca, jer se dim praćen nesnosnim smradom uvlači u svako domaćinstvo. O stradanju flore i faune, ko bi još razmišljao!?

Pre nekoliko noći, piroman, ili više njih (nemoguće je toliko smeća doterati i istovariti) zapalio je jednu od tih deponija. Požar je lokalizovan tek narednog dana, ostavljajući iza sebe vidljive tragove. U ovašnjem Domu zdravlja zabeležen je povećan broj pacijenata, mahom dece, kod kojih su konstatovana oboljenja disajnih organa, a mnogi su se požalili na bol u grudima, nesvesticu i povraćanje.

Piroman nije otkriven. Kao ni njegovih „hiljadu“ predhodnika, koji se s vremena na vreme „igraju“ paljenja deponije.

-Nesavesni gradjanin je uzrok svih nevolja koje su nam prouzrokovale veliku štetu. Eto, iako je u pitanju divlja deponija sa kojom mi nemamo nikakve veze, jer nismo nadležni za nju, morali smo da se angažujemo i lokalizujemo požar – kaže Dobri Djordjević, direktor Javnog preduzeća „Komunalac“, koji je „identifikovao“ zagadjivača. Njegovo objašnjenje da je „aktivirana reparirana deponija na kojoj se više smeće ne odlaže“, nije se mnogo „primalo“ kod Bujanovčana.

Kontinuirani apeli Snežane Milošević, samostalnog stručnog saradnika za zaštitu životne sredine u SO Bujanovac i predsednice Ekološkog društva, da je na ovom području ozbiljno ugrožena životna sredina, kao da ne dopiru do onih do kojih bi morali da dopru.

-Sve što se dešavalo i dešava na ovom području, od bombardovanja NATO i korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom (lokacije u opštini) i ovo paljenje smeća na deponiji (guma, separatora od akumulatora, poliuretanske pene) jeste ekocid koji će imati dalekosežne i veoma opasne posledice na životnu sredinu. Jer, paljenjem se aktiviranju kancerogene materije – ističe Milošević.

-Pokušavamo da sa našim radnicima koliko-toliko kontrolišemo deponiju, koja je jedina na kojoj odlažemo smeće, a koja je po svojim karakteristikama, priznali mi to ili ne, divlja. Žao mi je što čujem da naš projekat o izgradnji ekološke deponije izgleda „nije prošao“. To znači da ćemo s i dalje suočavati sa ovakvim problemima. I uvek će za sve biti kriv „Komunalac“ – sa izvesnom dozom ljutnje i ironije komentariše najnoviji piromanski „poduhvat“ Djordjević.

Bujanovac kao urbana sredina, koja bi da pobegne od decenijske zapostavljenosti i zaborava, više nego jasna, mora da ima svoju deponiju. To što se u nečijim planovima i glavama ona ne nalazi kao prioritet, i što je piroman, ili više njih, i pored očiglednih dokaza i tragova koje ostavlja za sobom, i dalje „NN“ izvršilac, ili nesavesni gradjanin, tema je koja bi trebalo da zaokuplja te i takve. Ono što zaokuplja i plaši sve gradjane jeste što se sve ovo možda i ne vidi, ali se oseća, sa svim posledicama koje donosi.

„POLITIKA“ – 29.avgust 2004.