KENAN RAŠITOVIĆ, „POVRATNIK „ ROMSKOG GLASA U LOKALNOM PARLAMENTU

0
1862

BIĆEMO U KOALICIJI SA ONIMA KOJI ĆE FORMIRATI OPŠTINSKU VLAST

Bujanovac, 6.maj 2016. (BuPress) – Posle punih osam godina „odsustvovanja“ iliti dva izborna ciklusa „ispod crte“, Romi će ponovo imati svog predstavnika u lokalnom parlametu. Na nedavno održanim izborima, glasovima svojih birača odbornički mandat obezbedio je Kenan Rašitović, nosilac liste i potpredsednik  Ujedinjene partije Roma, koja je pre nepune dve godine totalnu pasivizaciju  zamenila konkretnim i vidljivim aktivnostima. Na pitanje – šta za Rome u bujanovačkoj opštini i njega lično znači povratak romskog glasa među multietnčkim odbornicima, Rašitović na samom početku intervjua za „Bupress“ kaže:
– Mnogo nam znači ulazak u lokalni parlament, makar to bilo i preko samo jednog odbornika. Pre svega, zbog očuvanja Ujedinjene partije Roma, koja bi, da se tako nešto nije desilo, prestala da postoji. Srećan sam zbog toga, ali i činjenice da se vratio  glas Roma u skupštinsku salu. Preostaje nam da preko novog partijskog rukovodstva počnemo aktivnije da radimo i posvetimo se rešavanju ne malih problema koji decenijama muče našu zajednicu.
Dali ste možda razmišljali da možete i do dva odbornika?
– Realno, bili smo svesni koliko možemo. Po svim pokazateljima imamo oko 2.000 aktivnih glasača, tom računicom mogli smo i do drugog odbornika. Medjutim, na ovim izborima aktivnih ih je bilo oko 800 – 900, ali i sa nekima od njih se manipulisalo, tako da su izostali očekivani glasovi. Nemamo konkretnih dokaza o raznim vidovima manipulacija, ali bilo ih je. To svi znaju. Mi smo jako pasivna zajednica koja ne voli izbore, koja je izgubila poverenje u nekakvu jasnu viziju budućnosti. Zbog toga ne možemo i nećemo da bilo koga optužujemo. Čak i da se desilo da (ponovo) prođemo bez svog predstavnika u opštini, mi smo članovi ovog društva, trebalo bi tako i da budemo tretirani. Želimo samo da i mi živimo u uslovima koji su dostojni čoveka, da ulice u kojima živimo dobiju kanalizaciju i ostalu infrastrukturu, da naša deca redovno idu u školu, da se sa tom decom radi, kako bi sutra dobili ljude koji će biti aktivni deo ovog društva, sa obezbedjenim radnim mestom adekvatno njihovim kvalifikacijama, da daju svoj konkretan doprinos, plaćaju porez i ostale dažbine državi, ne da to budu ljudi koji će zavisiti od socijalnog i materinskog dodatka.
To su  stvari za koje ćete se zalagati kao odbornik?
– Naravno. I ne samo oko ovoga što sam nabrojao. Nadamo se mi u romskoj zajednici da ćemo na ravnopravnoj osnovi, koliko god budemo mogli, svima onima koji će odlučivati o formiranju buduće koalicione opštinske vlasti predočiti naša realna očekivanja u budućem periodu. Mislimo da i nama Romima pripada jedan deo budžetskog kolača. Otvoreno se zalažemo za promenu do sada primenjivanog odnosa dodele i podele budžetskih sredstava  60:40, izmedju albanske i srpske zajednice. A gde smo tu mi? Realno nam pripada 10 odsto tih sredstava, kao vidljivom i neraskidivom delu ovog multietničkog društva.
U postizbornom periodu vode se razgovori  i pregovori svakog sa svakim, prave se razne računice oko formiiranja koalicije koja će obezbedjivanjem podrške 21 odbornika formirati vlast. Kojoj ste opciji „obećali“ svoj glas i podršku ?
– Jesmo razgovarali i nastavićemo razgovore. Dobijamo razna obećanja, kojima, naravno, ne verujemo zdravo za gotovo! Svesni smo da ne možemo odlučivati, biti jezičak na vagi. Jedino možemo doneti dodatnu rasterećenost bilo kojoj opciji. Da odlučujemo, znali bi kako bi smo se ponašali. U ovoj situaciji naša isključivost je izvan svake pameti. Želimo biti sa onima koji će obezbediti većinu. Mi, jednostavno, moramo biti deo buduće opštinske vlasti. Samo tako možemo nastaviti da se borimo i, verujem, izborimo za naša prava. Znači, svoj glas dajem većini.
Da li ste zadovoljni učinkom prethodne vlasti?
– Kratko i iskreno ću odgovoriti – u prethodne četiri godine gotovo ništa nije uradjeno za našu zajednicu. Sada, učešćem u vlasti, sa nekim novim ljudima, biće to neka druga priča.
A koliko se promenila ona priča o romskoj deci koja „okreću glavu“ od škole…?
– Ta priča se iz korena promenila. Samo jedan podatak objašnjava razliku. Pre 12 godina, dakle, 2004. srednju školu pohadjalo je samo jedno romsko dete. Danas imamo 75 srednjoškolaca, svake godine srednjoškolsko obrazovanje završi u proseku 25 Roma. Imamo 14 fakultetski obrazovanih ljudi.  Medju njima ekonomiste, vaspitače… Osmi razred završava 40 dece, očekujemo da bar njih 30 upiše srednju školu. Moram da se pohvalim – pre dve godine Romkinja Nada Demirović bila je djak generacije u osnovnoj školi. Sada redja samo petice u SŠ „Sveti Sava“ na medicinskom smeru… Znači, nije ništa onako kako je bilo. Imaju i imaće romska deca školske kvalifikacije da dodju do adekvatnog radnog mesta. Treba im samo pružiti šansu i dati ravnopravan tretman.
Koliko je za ovu drastičnu promenu „odgovoran“ vaš  Omladinski forum za edukaciju Roma (OFER), nevladina organizacija koju ste formirali nekako u vreme kada su Romi u srednjoj školi imali samo jednog „predstavnika“?
– Naravno da sam „odgovoran“, u najpozitivnijem smislu te reči. OFER je zbog svega toga i nastao. Svih ovih godina radimo na potpunoj edukaciji Roma. Rezultati su vidljivi, iako ima još mnogo toga da se uradi. Korak po korak – do cilja. A cilj je – Rome „skloniti“ sa margine dogadjanja i uklopiti ih u društvo kao ravnopravne članove. Kako se nevladina organizacija ne bavi politikom, a politika je ipak ta od koje mnogo što-šta zavisi, politički sam se angažovao u potpuno „rekonstruisanoj“ Ujedinjenoj partiji Roma. Sada sam tu – gde sam.
Imaju li Romi bar negde neku privilegiju?
– To da smo mi Romi zaštićeni kao „beli medvedi“, samo su insinuacije većinskog naroda. Istina je da smo mi najdiskriminisanija zajednica. Pogledajte koliko nas ima u Policijskoj stanici, gde nema ni jednog policajca Roma. Pa u sudu, da imamo nekog referenta…, i na mnogim drugim javnim mestima. A to, priznaćete, nema nikakve veze sa obrazovanjem. Imamo kadrove, neko nema želju da nas ravnopravno tretira.
Koliko je važan „most“ saradnje i obostrano poštovanje veze Republika – Opština?
– Država Srbija mora da se poštuje, da taj „most“ saradnje postoji. Naša opština je siromašna, velika sredstva dolaze iz republičke kase. Ako ne budemo poštovali republiku, njene institucije – biće pogubno. Mislim da će država imati sluha, da će razumeti potrebu ovdašnjeg multietničkog stanovništva, pre svega mladih, da otvaranje novih radnih mesta znači jačanje ekonomske i političke stabilnosti ovog područja.

Foto: Kenan Rašitović, sn. Z.M.

LEAVE A REPLY