Pacijent na prvom mestu

Mesec januar rekordan po broju intervencija, do bolesnika kroz snežne nanose, neophodno terensko vozilo sa nosilima, broj preloma posle padova pet puta veći, možemo ostati bez vrsnih specijalista…

Bujanovac, 25. januar 2017. (BuPress) – Za nepunih mesec dana, od kraja decembra prošle godine do danas imali smo rekordan broj pacijenata, gotovo nezabeležen u ovom periodu minulih godina, ističe u razgovoru za „BuPress“ dr Dejan Stojanović, načelnik Službe hitne pomoći u bujanovačkom Domu zdravlja.

Koliko ste intervencija imali?

– Od uobičajenih 40-50 tokom noćne smene, taj broj je u ovom periodu udvostučen. Krajem decembra prošle godine dok još uvek nisu bili ledeni dani, nastupila je epidemija virusnih infekcija praćena visokom temperaturom, stomačnim tegobama i groznicom. Najviše obolelih iz najosetljive polulacije-deca i starije osobe. Tokom praznika bilo je i intervencija posle tuča, povređivanja petardama…, srećom, ne takvih koje bi ostavile trajne posledice. Dolaskom hladnog talasa i snežnih padavina povećao se broj poziva iz seoskih sredina, do nekih je bilo vrlo teško doći. Povećao se i broj povređenih na poledici. Zbog neočišćenog snega i leda na trotoarima. U januaru smo imali 30 intervencija posle takvih padova. Od povreda glave, preloma noge, butne kosti, ruke, ovde u Bujanovcu, ali i u Lopardincu i Žbevcu. To je čak pet puta više od zabeleženih slučajeva u ovom periodu prethodnih godina.

Kako ste dolazili do bolesnih u nepristupačnim sredinama?

– U nekim mestima smo reagovali zajedno sa komunalnim službama. Negde je bilo nemoguće stići, probiti se kroz snežne nanose. Mehanizacija je uspela da očisti nekoliko stotina metara od kuće u kojoj se nalazio pacijent. Naravno, odatle smo pešice išli. Neretko, latili smo se i lopata kojima smo čistili stazu. Bilo je tako u Jablanici, pružili smo pomoć detetu koje je imalo temperaturu, stigli do starije žene u Delinovici… U ekipi su lekar, dva tehničara, vozač…

Da li je tačno da je u januaru zabeležen i najveći broj umrlih?

– Da, tačno je. U jednom od najhladnijih dana, 15. januara,  kao  mrtvozornik imao sam sedam utvrđivanja smrti. Radilo se o starijim osobama, hroničnim bolesnicima. Samo u tom danu umrlo ih je sedmoro. Nezabeleženo, po čemu će, pored ostalog, mnogi pamtiti  ovaj mesec.

Koji su najveći problemi sa kojima se suočavate?

– Najveći je problem nedostatak terenskog vozila sa nosilima. Jeste da u voznom parku imamo vozila koja su savremeno opremljena. Dva vozila su donacije iz Nemačke i Japana. Velika zahvalnost zbog toga. Ali, sva ta vozila su za asfaltne i ravne puteve. „Lada“ jeste terensko vozilo, posedujemo ga, ali šta sa pacijentom u njemu!? Sećam se, prošle godine smo imali problem. Radilo se o trudnici iz udaljenog planinskog sela. Mogla je da se porodi svakog trenutka. Bili smo sa „ladom“, jedino smo tim vozilom i mogli doći do kuće porodilje. Srećom, sve se završilo kako treba. Zato nekoliko godina pišem na sve adrese, šaljem apele, molbe da nam se obezbedi terensko vozilo sa nosilima. Ništa od odgovora. Pisaću i dalje, moliću…

Ima li potrebnih injekcija, lekova, sanitetskog materijala. Ili to kupuju sami pacijenti?

– Snabdeveni smo više nego korektno lekovima i sanitetskim materijalom. Bilo je nestašice i potrebe za injekcijama za snižavanje pritiska, u oktobru mesecu prošle godine, ali ne našom krivicom. U pitanju je bio zastoj u isporuci od distributera. Takođe, imali smo problem oko nabavke aminofilina, koji se koristi kod hronične bolesti pluća – kada nastane gušenje. Bila je nestašica istog, pacijenti su to znali, pa su ga kupovali, donosili su te injekcije kod nas.  Decembra smo ga nabavili, sada se ne kupuje, kao ni lek za snižavanje krvnog pritiska. Verujte, nije nam ni malo prijatno kada pacijente šaljemo da kupe lek. Sada tih problema nemamo.

Kakva je reakcija zaposlenih posle ukidanja stimulativnog dela? Primanja su vam umanjena za 50 odsto.

– Baš kada su nam ukinuli stimulativni deo od 50 odsto, priliv pacijenata se povećao za 100 odsto! Neverovatno, ali istinito. Naravno, pacijenti nisu osetili niti će osetiti to naše nezadovoljstvo. Nisu oni krivi. A mi smo ovde da ih lečimo. A da postoji nezadovoljstvo kod zaposlenih – postoji, to je istina. Tek će se videti pravi efekat tog čina. Nije nikakva tajna da su neki lekari došli sa strane da ovde rade najviše zbog tog stimulativnog dela, ne što im je Bujanovac nešto mnogo prirastao za srce, da se ne lažemo! Drugi su uzeli dugoročne kredite, odnosi se to i na druge medicinske i nemedicinske radnike, računali su da će moći da isplaćuju mesečne rate, a sada umanjenje. Može se desiti da ostanemo bez vrsnih specijalista, vrlo lako se mogu odlučiti da odu. A nije lako nadomestiti njihove odlaske. Može neko da kaže – imamo lekare na Birou! Da, imamo, ali ne specijaliste. Na njih treba čekati pet godina…

Saradnja sa kolegama

– Izuzetno dobra. Odnos maksimalno korektan. Kolegijalnost prisutna i među lekarima i tehničarima, u celom  kolektivu. Ono što će ostati isto, jeste: Pacijent je na prvom mestu, nekakvi lični interesi na poslednjem mestu. Bez obzira ko šta mislio, zaključuje dr Stojanović, koji podseća da u Hitnoj službi radi 9 lekara, 15 medicinskih tehničara i 12 vozača.

Na prvi pogled, impozantan broj. Prema broju intervencija, angažovanosti i uslova u kojima rade danju i noću – nije ništa impozantno. Osim njihove velike posvećenosti poslu…

Foto: BuPress