84 – (POD)SEĆANJA: Nesporazumi preduzeća „Vrelo“ Bujanovačka banja i Srpske pravoslavne crkve

0
1306

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod)sećanja na „juče“…

Iguman napustio manastir Sveti Prohor Pčinjski

Zbog buke koja neprestano dolazi iz ugostiteljskih objekta, starešina manastira nije mogao da se istinski posveti duhovnom životu. – Pismo episkopa vranjskog ministru vera Republike Srbije

Vest je bila kratka i neočekivana: starešina manastira sveti Prohor Pčinjski (kod Bujanovca) arhimandrit Pajsije ,,ne mogavši da više izdrži stalna uznemiravanja od strane gostiju Konaka’’, napustio je manastir 14. novembra.
Potvrdu o istinitosti vesti koju smo čuli dobili smo na pravom mestu: od Njegovog preosveštenstva episkopa vranjskog gospodina Pahomija, koji nas je primio u episkopskoj kancelariji u Vranju.
U dopisu poslatom 1. oktobra ove godine, arhimandrit Pajsije, obraćajući se Njegovom preosveštenstvu Pahomiju, piše: ,,Opet Vam pišem o nemilim događajima u ovoj Svetinji,kojom po Vašem blagoslovu upravljam i zastupam…
Dana 27. septembra, dakle na Krstovdan uveče, noć nam je prošla tako uznemireno,kao, čini mi se, nikada do sada. Već u večernjim satima u hotelu (Konaku – prim. Ž.M.) počela je muzika: orkestar sa ozvučenjem i pevači, i to je trajalo do neko doba noći. Muzika se razlegala dolinom Pčinje kao i portom manastira, a kako je nama bilo zaključite sami. Bio sam prinuđen da u neko doba uključimo zvono, samo jedno i imamo, da bih im stavio do znanja da to ne ide u manastiru i izazvao saželjenje kod njih o makar maloj poštedi nas, žitelja ove Svetinje. Sve je bilo uzalud. Slično se dogodilo i sledeće noći: uznemirenje od muzike, neki trubači i gudači su tu gostovali, istina manjeg inteziteta nego prethodne noći.’’
Samo šest dana pre nego što će napustiti manastir, dakle, 8. Novembra, bivši starešina manastira iguman Pajsije piše episkopu vranjskom: ,,U nekoliko navrata pisao sam vam: 4. avgusta 1993, 19. decembra 1993. god., 30. aprila 1994. god., i 1. oktobra 1994. godine, i molio Vas da se za žitelje ovog manastira zauzmete i bar noć da nam pripadne mirna i bezmetežna. Stvari su ostajale i dalje po starom, naše muke i nervoza su se povećavali, a Vi, po vlasti Vam danoj, ništa ne učiniste ili ne mogaste učiniti, Preosvećeni! I da skratim: molim, kao i u prvoj molbi da me uputite u neko mirno i zabačeno mesto da se istinski posvetim duhovnom životu u molitvi, tišini i sozercanju. Vaše preosveštenstvo, pak, neka se pobrine da ova sveta porodica poklonicima svojim daje drugi utisak i da niko iz nje ne pođe sa osćanjem vranjskog profesora Sime Arsića: ,, Nemam osećaj da sam ušao u manastir’’, svakako imajući u vidu negativan osećaj i uticaj koji na manstir čini hotel, smešten u Vranjskom konaku ovog manastira’’.
Episkop vranjski gospodin Pahomije ne krije zabrinutost zbog svega što se desilo u manastiru Prohor Pčinjski. Kaže da je o svemu što se dešavalo u ,,srpskoj Svetinji’’ obaveštavao ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Dragana Dragojlovića.
U pismu upućenom na adresu ministra u Ministarstvu vera, 12. novembra , episkop vranjski piše: ,,Obaveštavam Vas o najnovijm događaju kojin se desio i manastiru Sveti Prohor Pčinjski – pismu (molbi) igumana manastira arhimandrita Pajsija, kojim nas umoljava da ga razrešimo dužnosti, jer i pored svih napora, u manastiru Sveti Prohor pčinjski nije mogao pronaći mir koji je neophodan za normalan život u manastiru zbog poznatih problema sa DD ,,Vrelom’’ (Bujanovačka banja ,,Vrelo’’), koje kao uzurpator, bez ikakvog pravnog osnova, koristi stvari, takozvani vranjski konak manastira Sveti Prohor Pčinjski.’’
Uz izražavanje žaljenja što Ministarstvo, koje je uvek blagovremeno obaveštavano, nije adekvatno reagovalo u razrešenju navedenih problema, episkop vranjski Pahomije ističe u svom pismu: ,,Novonastalu situaciju pokušaćemo da prevaziđemo u okviru svojih ustavnih ovlašćenja (u odnosu na Ustav Srpske pravoslavne crkve), ali u slučaju većih problema (koji su vrlo izvesni) kao nadležna državna institucija trebalo bi da preduzmete sve potrebne mere da bi manastir služio onome zbog čega su ga naši preci i podigli i svom potomstu ostavili da se u njemu Svete liturgije služe i duši svojoj mir nalazi, a ne da to postane mesto orgijanja i stvaranja nemira za sve bogočežnjive duše.’’
Inače, najnoviji događaji u manastiru Prohor Pčinjski uznemirili su ovdašnju javnost, koja već duže vreme prati ,, sukob’’ crkvenih vlasti i SO Bujanovac (Banje “Vrelo” u čijem je sastavu konak) koji se našao i na sudu.

POLITIKA 21. novembar 1994.

LEAVE A REPLY