Ono
što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas
se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu
podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti
života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv.
Tek da se vidi kakvi smo bili,
šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press
će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i
selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana
ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod)sećanja na
„juče“…
Kišobranom
knjigu čuvaju
Nadležni
su se potrudili jedino da u godini kluture biblioteci promene ime („Vuk
Karadžić“ u „14. Novembar“), a zaposleni i dalje „amrelima“ i najlonom pokušavaju da od vode i snega
spasu 32.000 knjiga
Decenijama
jedna od najpoznatijih i po knjižnom fondu najbogatijih kulturnih ustanova u
ovom delu Republike, Biblioteka „Vuk Karadžić“ u Bujanovcu, danas preživljava
najteže trenutke od svog postojanja. Knjižni fond od 32.000 knjiga,
najrazličitijih žanrova, ozbiljno je ugrožen. Ljudska nebriga i
nezainteresovanost da se zaštiti kulturno lago, učinili su više nego što bi
učinio i najveći mrzitelj pisane reči.
I
pored vidljivog zalaganja zaposlenih bibliotekara da spasu što se spasiti može
(prekrivanje knjiga najlonom!), većini knjiga je, po svemu sudeći, „odzvonilo“
Koliko će neupotrebljenih, a ne tako jeftinih knjiga biti „upokojeno“, bog će
ga znati – kažu zaposleni.
Voda
i vlaga koja prodire preko „šupljeg“ krova Doma kulture „Vuk Kardžić“, u koji
je biblioteka smeštena, učinili soje. Kiša i sneg kada se tope, najnepoželjnije
su atmosferske (ne)prilike. Jer kad one dodju (a dodju kad im vreme nije) u
unutrašnjosti biblioteke nastaje haos.
Počinje
borba za svaku knjigu i za sopstveni (kulturni) život. Bibliotekari se
„naoružavaju“ kišobranima, kofama, loncima i najlonima i hvataju u koštac sa
višom silom. Najvažnije je, kažu, ne pogrešiti i uključiti svetlo. Može doći do
tragedije, jer vode ima, čak i u lusterima.
No,
jasno je da se bitka sa mnogo jačim „neprijateljem“ ne može tako dobiti, pa je
epilog svega poražavajući: budja, memla i uništene knjige. O narušenom zdravlju
bibliotekara ne treba ni govoriti!
U
razgovoru sa direktorkom Doma kulture „Vuk Karadžić“ Biljanom Veličković, koja
je i v.d. direktora biblioteke saznajemo da je „u toku statusno rešavanje
biblioteke“. Od direktorke Veličković saznali smo, uzgred, da je biblioteci
promenjeno ime. Više se ne zove po imenu oca naše azbuke, već je voljom
odbornik SO Bujanovac, dobila novo ime – „14. Novembar“, što je
novouspostavljeni Dan oslobodjenja grada. To je, nažalost, bila i jedina
promena stanja u , nazovi biblioteci.
Da
je direktorka Veličković „najmanje kriva za ovakvo stanje potvrdjuju i –
bibliotekarke Slavica Stojanović i Dana Stojmenović.“Direktorica je tu tek 5-6
meseci, a propadanje knjiga traje malo duže“, kažu radnice.
Saznajemo,
medjutim, da je Biblioteka pored svog imena izgubila i depo u kome su knjige
čuvane. Izgubljen je, jer je pripao novootvorenoj Radio stanici „Srpski venac“,
koja je bila „u prioritetu“. Tadašnjem direktoru Doma kulture i biblioteke
Čedomiru Markoviću, nije zaspetalo što se knjige razbacuju na sve strane, što
se nemaju gde smestiti. Verovatno je znao da će njegovo novo prebivalište biti
Radio-stanica, u kojoj je danas direktor i glavni i odgovorni urednik.
Iako
se u rečima zaposlenih u biblioteci oseća srdžba i bes, zbog haotičnog stanja u
njihovoj (i ne samo njihovoj) kulturnoj ustanovi, ne žele da imenuju
(ne)odgovorne za to, ali mnogi Bujanovčani smatraju da su to oni kojima je
zaštita biblioteke i knjižnog bogatstva i u prošloj godini kad je bilo „lepše
sa kulturom“ bila mnogo, mnogo manje briga od veličanstvenih manifestacija
otvaranja Radio-stanice i novinskog javnog preduzeća, gurmanskog skupa „Zlatne
ruke“ (nazvan i „pohod jagnjećih brigada“) polaganja i (i zatrpavanja) raznih
kamena temeljaca, raznih godišnjica, postojećih i nepostojećih!…
Njima
je, verovatno, zaista bilo lepše sa takvom kulturom, a tamo nekim
bibliotekarima i knjigama valjda sa kišobranima i zaštitnim najlonima!?