82 – (POD)SEĆANJA: BUJANOVAČKE LETNJE I DRUGE PRIČE

0
1408
Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod)sećanja na „juče“…

Novac na svakom koraku

Velelepne kuće i dalje niču, Srbi prodaju stanove…

Putnici namernici i oni koji dugo ovde nisu bili, prosto očima ne mogu da poveruju koliko Bujanovac danas nije ni nalik onoj varošici od pre desetak i više godina. Ne može se prepoznati. Promenio se. Bolje rečeno, promenili su ga, a promene se uočavaju na svakom koraku. Velelepne kuće, poslovne prostorije, lokali, niču kao pečurke posle kiše. Asvalt je svuda stigao, čak i do onih preduzeća i fabrika koje poduže vreme ne rade.
Doduše, novac ne buja vidljivo i nije baš dostupan svima, ali ga ima. Najviše u okruženju. A ljudi iz okruženja, slučajno su Albanci, ovdašnji i oni na susednom Kosmetu, najbolje znaju gde i u šta da ga investiraju. Jer, ako neko misli na budućnost ovog područja, to su oni. Mnogo je tih novih lica koji se intezivno trude da pokupuju sve što se ovde kupiti može, od kuća do stanova, pa su malo više promenili demografsku strkturu.
Bujanovac je danas grad u kome ima sve manje Srba, ne računajući više hiljada onih koji imaju status raseljenih. I nije to zbog toga što rode ne svraćaju više u njihove domove, već i to što se rodi odlazi odavde tražeći destinaciju diljem Srbije, gde novac manje buja a više se može opipati rukama.
Do novca dodju tek kada prodaju sve što imaju. A kupac se zna.  Iz okruženja je. Šteta, jer Bujanovac više nije nekakva „selendra“ na zabačenom jugu Srbije, već prava evropska metropola u kojoj su skladno izmešane kulture, običaji i jezici. Ovde su sunećenje (obrezivanju) muškog deteta kod Albanaca svi raduju. To je praznik za sve stanovnike.
Kada motorizovane kolone srećnih rodjaka prodju kroz grad sa sve uključenim sirenama i radosnom decom koja načičkana vire na prozorima luksuznih vozila (ko bi mario za vezivanje pojasom) svi izlaze da ih pozdrave i podele sreću sa njima. Jer takav običaj ne treba slaviti kod svojih kuća na selu, treba ga zajednički ovde obeležiti, budno, uz muziku, škripu točkova i sirenama „do daske“. Naravno, nema ni govora da se neko ljuti zbog toga, naprotiv. Svi su srećni i uživaju u multietničkom životu. Uključujući i organe reda i mira. Treba poštovati civilizacijske tekovine.
Ne tako davno zajedničko patroliranje policajaca, Srbina i Albanaca, ovde se nazivalo patroliranje čuvara javnog reda i mira. Danas je to patroliranje multietničkih policajaca. Bratstvo i jedinstvo se potvrdilo u multietnički život, a taj život je teatar u kome svi igraju poneku rolu. Naravno, i medjunarodni posrednici, koji su se odlično uklopili u sveobuhvatni ambijent.
Ne manjkaju ni multietnički aplauzi, naročito kada stignu donacije. Tada se svi raduju još jednoj radnoj pobedi! Na sledeće treba sačekati. Ne može se baš sve odjednom. Malo li je i ovo?
Ne tako davno, jedan visoki funkcioner je izjavio da uveče legne a ujutru se budi sa Bujanovcem u mislima. Bujanovčani se sećaju toga i mole ga da se više ne opterećuje takvim mislima. Neka dodje ovde i podeli sve blagodeti sa običnim ljudima. Poziv je, naravno, otvoren i za druge akcionare.

POLITIKA“ – 5.avgust 2004.

LEAVE A REPLY