Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični…Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Prekobrojni rudar u Bujanovačkom pozorištu

Bujanovac – Ambiciozan i željan dokazivanja, rudarski inženjer Ljubiša Čolović prihvatio je poziv da sve ono što je naučio na fakultetu primeni u praksi, radnim angažovanjem u tada vrlo uspešnom bujanovačkom preduzeću. Stigao je u „nepoznato“, zajedno sa suprugom i dvojicom sinova, sa koferima punim nade i mladalačkog elana. Za koji mesec navršiće se dve decenije otkako je postao stanovnik Bujanovca, o kome je pre dolaska iz rodnog Prokuplja znao baš malo, i više ružnog nego lepog.

   U preduzeću gde je dočekan kao „hleb nasušni“, posle devet godina rudaskog posla, Ljubiša je proglašen tehnološkim viškom! Trenutno je jedan od „prekobrojnih“ na tržištu rada. Ali ne sedi skrštenih ruku. Čekajući posao, u potpunosti se angažovao u Bujanovačkom amaterskom pozorištu (BAP), osnovanom na njegovu inicijativu.

   Jer, Ljubiša je pozorišni fanatik. Zavoleo je „daske koje život  znače dok je studirao u Beogradu. Uporedo sa knjigama družio se i sa ljudima iz pozorišne fele, gledao iz prikrajka kako to oni rade, i rado se seća trenutka kada je postao asistent režije Nenadu Uroševiću, danas vlasniku pozorišta u Holandiji, a nerado – neuspešnog prijemnog rada na Akademiji, na kojoj je hteo da studira režiju. Ipak, to ga nije pokolebalo.

   Posvetio se Ljubiša režiji pozorišnih komada uporedo sa profesionalnim angažmanom u rudarskom preduzeću. Krenuo je u potragu za talentovanim glumcima i našao ih medju osnovcima, da bi nedugo na scenu Doma kulture „Vuk Karadžić“ postavio Nušićev komad „Analfabeta i dva lopova“. Premijera je iz temelja prodrmala učmali Bujanovac. Preko 700 gledalaca višeminutnim aplauzom pozdravilo je mlade glumce i reditelja.

   – Primetio sam sjaj u očima dece i ništa manje kod publike. Shvatio sam da Bujanovac vapi za predstavama, za kulturnim dešavanjima – seća se Ljubiše prve premijere, koja je desetak puta bila na repertoaru. Naravno, sa novim talentovanim osnovcima.

   Za protekle dve decenije pozorišnog rada u Bujanovcu, Ljubiša je radio dvadeset premijera, po jednu godišnje. Izvodjene su u okolnim mestima, na Kosmetu, u Makedoniji… Poslednja, „Zemlja Nedodjija“, po tekstu vladike Nikolaja elimirovića, odigrana je u okviru Svetosavske nedelje. Glumačku ekipu činili su srednjoškolci, koji su oduševili gledaoce u prepunoj sali.

   Kroz Ljubišinu pozorišnu radionicu prošlo je više od stotinu glumaca. Oni koji su otišli na studije, poput njegovih sinova Miloša i Dušana, tokom raspusta pridružuju se „stalnoj“ trupi, u kojoj se za svakog može pronaći uloga, bili da ima sedam ili 77 godina.

   Iako su pre dve godine registrovani kao Bujanovačko amatersko pozorište, mnogo toga se nije promenilo. I dalje traže svoj krov nad glavom, probe izvode „gde stignu“. Ipak, zahvalni su opštinarima što su ih konačno „primetili“ i počeli da ih finansijski pomažu. Važnije od simboličnih novčanih sredstava jeste to što pozorište postaje deo opštinske kulturne infrastrukture.

   Zna Ljubiša da će još mnogo vode proteći Južnom Moravom dok se sve ne postavi na svoje mesto, ali ga nada ne napušta. Kao što ga nije slomio ni period u kome je ostao bez sredstava za život.

   – Valjda sam bežeći od propasti spas našao u onome što najviše volim – pozorištu. Možda će me upamtiti kao rudara u pzorištu, a umetnika u rudarstvu – kaže na kraju naše priče Ljubiša Čolović.

„Politika“ – 8.mart  2015.