47- (POD) SEĆANJA: „Vranjske“ u poseti Pupinovim potomcima u Bujanovcu

0
1826

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični…Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

TESTAMENT PUN TAJNI

Medju naslednicima čuvenog naučnika našla se i Ljubica Barjaktarević čiji potomci i danas žive u Bujanovcu i nadaju se da će doći barem do dela basnoslovnog bogatstva.
     Malo ko je od Bujanovčana znao da je medju njima decenijama živela unuka slavnog naučnika i pronalazača Mihajla Pupina – Ljubica Barjaktarević, a da u Bujanovcu i dalje živi Pupinova praunuka Nada Vukelić.
     Tek pre izvesnog vremena posle serije članaka u jednom dnevnom listu o otkrivanju testamenta Mihajla Pupina, u kojem je on zaveštao svojim potomcima veliko bogatstvo, u Bujanovcu je prvo šapatom, a zatim sve glasnije počelo da se priča o mnogobrojnim pojedinostima iz života Mihajla Pupina.
     U testamentu koji je sačinio i svojeručno potpisao Mihajlo Pupin 13.avgusta 1928. godine u Norfolku stoji i sledeće:
     „Osam delova isplaćivaće „Privrednik“ za vreme od dve godine od moje smrti ovim mojim rodjacima: Timi Pupinu i Dušanu Pupinu u Idvoru, Leposavi Terzić, Katici Stajić i Iliji Olćanu u Velikom Bećkereku (današnji Zrenjanin), Ljubici Barjaktarević iz Pančeva sada udata, i Nevi Kešanskoj u Vršcu. Svaka od ovih osoba dobijaće za vreme od dve godine od moje smrti po jednu desetinu prihoda od moje imovine. Ako ma koja od tih osoba ne bude u životu posle moje smrti, onda će se deo koji sam namenio toj osobi, isplatiti naslednicima te osobe…“
     Dakle, medju Pupinovim naslednicima našlo se i ime Ljubice Barjaktarević, rodjene 1897. godine u Pančevu, koja je zahvaljujući svom dedi studirala i završila muzičku akademiju u Budimpešti. Posle udaje uzela je prezime svog muža Vukelić. Kao profesor muzike radila je do 1953. godine u Melencima, a posle se sa kćerkom Nadom doseljava u Bujanovac. Posao profesora muzike dobija u osnovnoj školi „Branko Radičević“ iz koje je otišla u penziju. Umrla je u Bujanovcu 1976. godine.
     Sve ovo nam kazuje njena ćerka Nada, praunuka Mihajla Pupina, rodjena 1926. godine u Pančevu sada penzioner. Inače, Nada Vukelić je do penzionisanja radila u Bujanovačkom Domu zdravlja kao medicinska sestra.
     Dok razgovaramo sa Nadom, ne možemo se oteti utisku da joj je pomalo neprijatno to što je naslednik basnoslovnog bogatstva: – Nije mi stalo do publiciteta, ali ne krijem da bih volela da se do kraja otkrije tajna o bogatstvu mog pradede i ispoštuje njegova poslednja želja – kaže Nada. Mnogo toga sam čula o mom pretku od svoje pokojne majke Ljubice. Čak i to da se zahvaljujući njegovoj materijalnoj pomoći školovala u Budimpešti, da joj je lično kupio klavir na kojem je pokazivala svoje muzičko umeće. Taj klavir smo i doneli u Bujanovac, kad smo se doselile iz Pančeva.
     Nada priča da joj nije stalo do nekih velikih para. Dovoljno je srećna samim tim što je praunuka takvog uma kakav je bio Mihajlo Pupin. Ipak, volela bi da se sazna istina o bogatstvu njenog slavnog pretka a za to je ovlastila svog sina Dragoljuba. Uskoro se razgovoru pridružuje i tridesetsedmogodišnji Dragoljub Cvetković, koji nam pokazuje izvode iz knjige rodjenih babe Ljubice i majke Nade, kao i pasoš svoje babe i fotografije Pupinove laboratorije.
     – Velika mi je želja da upoznam rodbinu iz testamenta. Želim i da dodjem do kopije testamenta koji se čuva u Zrenjaninu i nadam se da će mi to poći za rukom. Ozbiljno razmišljam da otputujem i u Ameriku tragajući za zaostavštinom svog slavnog pretka. Nisam siguran šta ću tamo otkriti jer se uopšte ne zna šta je od njegove ogromne imovine ostalo u SAD – kaže Dragoljub i dodaje da su glavna prebivališta Mihajla Pupina u Americi bili Njujork i Kolumbija univerzitet gde je bio profesor, kao i veliki ranč u Norfolku.
     Američka štampa je posle Pupinove smrti pisala o dva miliona dolara njegove zaostavštine. Veliko je pitanje, medjutim, u kojoj se američkoj banci nalazi taj novac koji je slavni naučnik zaradio prodajući svoje pronalaske, pogotovu čuvene „kalemove“, koji su omogućili i prve telefonske razgovore preko okeana.
     Sve to voleo bi da otkrije Dragoljub Cvetković, Pupinov čukununuk i da se pokloni senima svog čukundede na njujorškom groblju Vudlon. Pitamo ga šta bi bilo kad bi ipak dobi pare od nasledstva.
     – Pametno bih postupio sa njima, jer u životu nikad nisam imao suviše para. Ali, ne opterećujem se time jer ja sam Pupinov čukununuk, a to je samo po sebi veliko bogatstvo – objašnjava Dragoljub.

 „Vranjske“ – 8. februar 1996.

 

LEAVE A REPLY