OBNOVA ZADRUGARSTVA U PČINjSKOM OKRUGU

0
943

Korak po korak u spašavanju sela – vranjska „Kooperativa“ Poljanica predvodnik

Vranje, Bujanovac, 9. jul 2018. (BuPress) – Nije važno da li je zadruga stara ili nova,važno je da radi i daje rezultate. Zemljoradnička zadruga „Kooperativa“- Poljanica u Vranju je gotovo jedina koja je pretekla od četrdesetak koliko ih je u Pčinjskom okrugu bilo 2003.godine. Većina ih je potonula u tranzicionom vrtlogu. A,„Kooperativa“, po rečima njenog direktora, Jovice Ilića, ubire lepe plodove: ubrane su maline sa 3o ha sopstvenog malinjaka, ove godine će u Italiju, Grčku, Bugarsku, Makedoniju, Albaniju biti izvezeno oko 650 tona ćumura koji proizvodi njenih tridesetak kooperanata. Sa svojih 120 ha očekuje rod od 45o tona soje. Za sve te poslove, pored kooperanata, angažovano je i stotinu radnika, ističe Ilić.
– Sve bi to, uverava nas Ilić, moglo da bude višestruko bolje i plodonosnije i za državu i za ovo stanovništvo ovde, na jugu Srbije, kada bi država i lokalna samouprava više pomogli. I u tom smislu, naš sagovornik, pohvaljuje i daje punu podršku ministru, Milanu Krkobabiću, čije ministarstvo realizuje akciju obnavljanja zadrugarstva u Srbiji. Naravno, i „Kooperativa“ je pripremila svoj projekat sa kojim će konkurisati za dobijanje stimulativnih sredstava kojima će za svoje kooperante obezbediti 30 junica i 50 tovnih teladi, kao i opremu za preradu mleka i voća. Time bi se stvorila baza za dalji razvoj stočarstva i voćarstva na ovom području koja je prava zelena oaza na obalama Veternice i koje se u potpunosti naslanja na administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji.
Obnova zadrugastva na Pčinjskom okrugu je pravi i gotovo jedini odgovor na ekonomsko-socijalne i demografske probleme sa kojima se ovde suočavaju, kaže predstavnik Zadružnog saveza Srbije, Milorad Stajković. Neodrživo je, naglašava, da se od oko 22o hiljada hektara obradive površine sada koristi samo nešto preko deset odsto da se, pored odličnih prirodnih uslova, ovde veliki broj od oko 28.ooo domaćinstava bori sa siromaštvom i da se ovaj kraj ponovo pretvara u pečalbarski odakle se za boljim životom masovno odlazi u Beograd i razvijene evropske zemlje. Nije potrebno, niti je odmah moguće da ovde svako selo ima zadrugu, ali bilo bi veoma poželjno da se osnuje nekoliko ovakvih zadruga kao što je „Kooperativa“ a onda složena zadruga koja bi ceo okrug premrežila proizvodnim i otkupnim kapacitetima, naglašava Stajković. Istovremeno podsećajući na period 80-tih godina prošlog veka kada je Pčinjski okrug bio značajn izvoznik jagodičastog voća i šumskih plodova, kada je jugoslovenskom tržitu isporučivano godišnje i po 13o miliona konzumnih jaja, sve zahvaljujući dobroj organizaciji pod krovom tadašnjeg agroindustrijskog kombinata.
U obnovi zadrugarstva Pčinjski okrug je imao i ima prioritet a to znači da će svaki kvalitetan projekat za ovo područje biti podržan a ovde se bezrezervno veruje ministru Krkobabiću, Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću da će jug Srbije ekonomski sve više jačati čime će se zaustaviti dalje propadanje ovdašnjih sela i odlazak mladih ljudi iz gradskih mesta i iz Vranja kako se ne bi ostvarila sumorna prognoza istaknutog niškog demografa prof. dr Ivana Vladimirova, po kojoj će Vranje naredni redovni popis stanovništva 2021. godine dočekati sa manje od 50 hiljada stanovnika, sa gubitkom od oko dvadeset hiljada ljudi.
Foto – lična arhiva

LEAVE A REPLY