7 – (POD) SEĆANJA: OVIH DANA U BUJANOVCU

0
924

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv.  Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

 Nije dobro, ali može bolje

Neko je skinuo tablu na izlazu iz grada na čijoj poledjini je pisalo: Hvala na poseti

Bujanovac, aprila
Niš ima svoj specifičan „književni“ jezik. Leskovac čuveni jedan jedini padež. Vranje takodje, a, čini se, Bujanovac neguje mešavinu svega toga, pa je ovdašnji način izražavanja u mnogim situacijama razumljiv samo ovdašnjim ljudima. Zbog te osobenosti, teško je onima koji odavde odu, posebno studentima, koji uz obavezno gradivo moraju kontinuirano da se druže i sa srpskom gramatikom, kako bi uspeli da se bar na tren „odrode“ od svog, književnim izrazima (pre) bogatog zavičaja.
Došao na ferije iz Beograda jedan ovdašnji student. Zaželeo se starog društva, a hteo i da se pohvali kako se „književni“ uklopio u metropolu. Poče da priča drugarima kako  „nikakvih problema nemam sa faksom, sve desetke dobijam, za mene je studiranje obična igra, nadjem vremena i za žurke, i za „mačkice“, joj koliko ih je, ne mogu da odolim njihovom stajlingu…“

Dobro upućeni Srbi

Slušaju njegovi drugari i primećuju drastične promene kod taze Beogradjanina, koji je posebno vodio računa da kod izgovaranja svake reči „pogodi“ dikciju, da sve deluje beogradski, i okrenuše priču na „domaći“ teren – Će se vraćaš li skoro, pošto je tam mnogo ubavo (vraćaš li se uskoro, pošto je tamo mnogo lepo) upitaše ga. – Će vidim (videću). Neko dinarče i sirenje da gi uzmem od moji, pa u tornik će se vrnem. (Neki dinar i sir da uzmem od mojih, i u utorak se vraćam). Naravno, usledi smeh, a student teška srca prizna da je teško ovde u Bujanovcu biti Beogradjanin.
– Da vi kažem pravo, dobro nije, a može i bolje – izgovori u mikrofon jedne naše televizijske ekipe „književno autentični“ Bujanovčanin. Naravno, novinar je zatražio prevod. Kako nije dobro, a može i bolje?! Tako se ovde kaže. A to znači – dobro nam je, a može i bolje, prevedoše mu.
Multietničnost je reč koja je trenutno ovde najviše u upotrebi. Stoga i nezaobilazno pitanje radoznalih novinara upućeno sagovornicima na ovdašnjim ulicama – kako funkcioniše multietnički život u opštini. I dobiše odgovor „dobro upućenih“ Srba u značenju te reči.
– A, multietnički život. Super je. Dobro živimo, slažemo se, nema problema, samo što ovi Albanci povremeno pucaju i postavljaju bombe, a Romi prose i kradu. Inače, sve drugo je u redu, nema problema…
Naravno, kao i diljem Srbije i ovde je najveći problem kako doći do radnog mesta, pogotovu u jakoj firmi gde se plata na vreme isplaćuje. Duvanska industrija i „Heba“ su baš takve, po meri. Iako se bave duvanom i proizvodnjom mineralne vode i nemaju veze sa radio-difuznim poslovima, novoprimljene srećnike u ovim firmama, ko zna zbog čega, ovde zovu vezistima. Neretko i dizajnerima. Valjda zbog toga što dižu bale duvana i gajbe sa vodom i sokovima.
Nekada je na ulazu u grad bila tabla sa dobrodošlicom. Svi koji su ulazili u Bujanovac mogli su da pročitaju da su dobrodošli. Na njenoj poledjini, onima koji su izlazili iz grada reči zahvalnosti – hvala na poseti!  No, table više nema.

Sve buja sem novca

Da li zbog toga što se pobunio jedan Bujanovčanin, književno „dobro potkovan“, ili je posredi nešto drugo, tek njegova srdžba se odnosila na ono što je pisalo na poledjini.
– Ma taj koji je to napisao, pojma nema! Treba da stoji „fala na posetu“ – rekao je tada.
U svakom slučaju, danas je aktuelna tabla sa nazivom ovog siromašnog mesta, ma kolko njegovo značenje (ne)odgovaralo stvarnosti. Ovde sve drugo buja, osim novca, znaju da kažu stanovnici Bujanovca. I bez obzira na sve ne sakrivaju sreću što bar imaju neke specifične osobine. Sa njima će živeti. Sigurni da im ih niko nikada ne može oduzeti.

 „Politika“ – 14.  april 2004.

LEAVE A REPLY