8 – (POD) SEĆANJA: PUNE RUKE POSLA I BERIĆETA – BRAČNI PAR PETROVIĆ

0
864

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv.  Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Tri berbe pod plastenicima

Bujanovac- U pitomom selu Rakovac, udaljeno od Bujanovca tri kilometra , poznatom po vrednim i uzornim poljoprivrednicima, bračni par Biljana i Sladjan Petrović u četiri plastenika začeo je proizvodnju veoma kvalitetnog paradajza, paprike, zelene salate i kupusa.
– Da pre četiri godine nisam posetio Madjarsku, gde sam boravio u organizaciji UNDP-ija, teško da bi se danas bavio ovim poslom. Kada sam video kako seljaci iz okoline Segedina gaje povrće u plastenicima, čvrsto sam odlučio da stočarstvu, kojim sam se tada bavio, pridodam i povrtarstvo. Kupio sam prvo jedan, zatim još jedan, pa još dva plastenika, i proizvodnja povrća je krenula – priča nam Sladjan, dodajući da godišnje ima tri berbe a uskoro će ih biti i četiri, ako, kako kaže, „dodje do para za uvodjenje grejanja u plastenicima“.
Ove će godine tržištu isporučiti više od osam tona paradajza i paprike, a zelene salate i kupusa biće i za novogodišnje trpeze.
U ovom, nimalo lakom poslu, pomaže mu supruga Biljana, sa kojom je 17 godina u braku, a koja je posle nekoliko godina rada u „Jumku“ ostala bez posla. Sada, kako kaže, posla ima i preko glave, ali je zadovoljna. Kada nisu u školi i kada završe sa učenjem i pisanjem domaćih zadataka, u poslu im se pridružuju ćerka Gabrijela (16) i dve godine mladji sin Miloš.
– Sigurno da može i bolje i više. Nameravam da kupim još dva plastenika i povećam proizvodnju, koja će doneti i veću zaradu – kaže Sladjan, koji zbog plastenika nije zanemario stočarstvo: ima pet krava i svakodnevno fabrici hleba i mleka u Vranju, sa kojom ima ugovor, isporučuje po 60 litara mleka. I pored zauzetosti, stiže da obavlja funkciju predsednika mesne zajednice i novonastalog Udruženja stočara, ratara i povrtara „Rakovčanka“, a to su, kako ističe – njegove slatke obaveze.

 „Politika“ – 20. jul 2008.

LEAVE A REPLY