TRAGOVI VREMENA – SEĆANJA I RODOSLOVI (19)

0
1136

ODLAZAK U VOJSKU, ROĐENJE ĆERKE, POVRATAK U BUJANOVAC …

PIŠE: Miodrag Popović

            …Septembra meseca 1961. godine dobio sam poziv za odsluženje vojnog roka. Vratili smo se u Bujanovac, pribavio sam potrebna dokumenta, informacije iz Vojnog odseka i spremio sve što mi treba za put. Kruna me je ispratila do Železničke stanice. Posle dva dana putovanja do Bjelovara, javio sam se Vojnoj pošti 4848/7. Raspoređen sam u motopešadijsku četu. Komandant mi je bio kapetan Smiljan Ivan, starešina kapetan Kolić, a vodnik Ćuk. Devetnaestog februara 1962. godine Kruna mi je javila da smo dobili ćerku. Bio sam neobično srećan. Pozvao sam drugove u kasarnsku kantinu i tu smo se baš dobro počastili. Tada nas je bilo troje. Pored obuke i svakodnevnog vojničkog života, imali smo vremena i za razonodu i sport. Formirali smo četni klub i nazvali ga „Real“- VP 4848/7.
 Vojni rok sam odslužio 26. jula 1962. godine. Po povratku kući, zatražio sam posao u Duvanskoj stanici. Rekli su mi da imaju mesto samo za tehničare. To mi nije odgovaralo. Zatražio sam prijem kod predsednika Opštine. Primio me je Ariton Kačarević. Ispričao sam mu razgovor sa zamenikom direktora Duvanske stanice. Upitao me je šta sam mu odgovorio. Rekao sam da to nije posao za mene.
Ja sam agronom. On mi reče: „Odma da ideš i da prihvatiš to radno mesto. Kada počneš da radiš, pokaži se, pa ćeš da dobiješ bolje radno mesto. Ja toliko mogu da ti pomognem“, završio je predsednik.
Otišao sam u Duvansku i prihvatio to radno mesto. Ubrzo od preduzeća sam dobio stan. Stan smo lepo opremili, nešto od naše plate, nešto od kredita. U tom stanu 2. decembra 1965. godine rodio nam se sin. Tako je naša porodica postala četvoročlana. Jelena je imala tri godine kada se rodio Momčilo. On je bio ljubimac familije. Jelena se udala 1983. godine. Živi u Rušnju. Suprug joj je Ljubiša Menković. Imaju dvoje dece Ninu i Miloša. Momčilo se oženio Biljanom iz Oslara i imaju dva sina Milana i Đorđa. Od Nine smo smo dobili praunuka Tadiju a od Miloša praunuku Dunju.
Široki krug prijatelja i rođaka omogućavao nam je svakodnevno druženje.grb-bska-bujanovac Fudbalski klub BSK postao je zapažena ekipa u Srbiji. Igrao je sa ekipama kao što su: Dubočica, Timok, Majdanpek, Aranđelovac, Dinamo idr. Sastajao se i sa velikim klubovima kao što je Vardar, Rabotnički, Kumanovo, niški Radnički itd. Dobili smo novo igralište, tribine i prostorije. U pomoćnoj prostoriji imali smo svoj kafe klub u kojem su se okupljali i šahisti. U to vreme Šahovski klub imao je veoma dobre šahiste, zapažene u Srbiji. U Bujanovcu su gostovali i internacionalci. Jedan od njih bio je internacionalni majstor Hort. Svojim izvanrednim igrama isticali su se: Kole, Blažević, Ostojić-Muja, Sveta Kostić, Dine-Cazi idr. Tih godina od 1965-1980,  kada je u pitanju sport, bilo je lepo biti Bujanovčanin!
Ali prosperiralo je i ostalo. Privreda je imala stalnu uzlaznu liniju proizvodnje. U razdoblju između dva rata (1914-1941) u Bujanovcu je radila mlinska industrija, proizvodnja građevinskog materijala, duvanska industrija, a ugostiteljstvo datira još iz turskog vremena. Bilo je zanatlija raznih profesija. Na selu je bilo dosta radne snage. Bavili su se ratarskom proizvodnjom, stočarstvom, proizvodnjom duvana i konoplja i priučenim zanatima u obradi drveta, zidanju, sitnim popravkama itd.
 Posle Drugog svetskog rata privredna delatnost Bujanovca počela je da se razvija od 1950. godine i postajala je sve intenzivnija. Sa likvidacijom rudnika „Antimon“ kod Velikog Trnovca, stvorena je „Gumoplastika“. Duvanska industrija je sve više jačala i širila proizvodnju. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka počele su se graditi nove fabrike. Fabrika vode „Heba“ počela je sa radom 1975. godine. Na otvaranju ove fabrike bio je i predsednik Srbije Draža Marković. Od 1981. nosioci privredne aktivnosti u Bujanovcu bile su privredne organizacije. Pet u oblasti industrije: prerada plastike i gume „GMP“, Proizvodnja akumulatora „Svetlost“, flaširanje mineralne vode i sokova „Heba“, oblast trgovine i transporta, komunalnih usluga i građevinarstva „Jugpromet“ sa poljoprivredom, trgovinom i ugostiteljstvom. JP „Komunalac“ nastalo je 1978. odvajanjem od „Univerzala“. Od tada se bavi održavanjem gradske higijene, uređuje ulice, trgove i parkove i snabdeva građane vodom. Vodovod je izgrađen samodoprinosom građana, radnih organizacija i republičkim sredstvima. Objekat je građen po projektu firme“Hidrosanitas“ iz Beograda. Izgrađena su četiri bunara zapremine 1000 m3 sa vodovodnom mrežom od 13 km. U devetoj deceniji prošlog veka vodovod je proširen i na seoska naselja, a posebna vodovodna mreža i izvorište izgrađeni su u selu Klenike…
Nastaviće se
miodrag-popovic-secanja-foto-z-mO autoru: Miodrag Popović, diplomirani inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao veliki ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama ali i proznih dela… Narednih nedelja o njegovim sećanjima i prikupljenim istorijskim zapisima na prohujala vremena, „da ih ne bi pokrio zaborav, čitajte svakog ponedeljka samo na portalu BUPRESS“.
Foto (arhiva aut. i Bupress)
 

LEAVE A REPLY