43 – (POD) SEĆANJA: STROGI TATA I TRI BRATA

0
1287
Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični…Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Taškovići – zaštitni znak bujanovačkog rukometa

Bujanovac – Imao je u svojoj bogatoj, skoro četiri decenije dugoj sportskoj istoriji (osnovan 1975.godine) bujanovački Rukometni klub „BSK Heba“ u svom sastavu rodjenu braću, koji su svojim igrama ostavila neizbrisiv pečat u sazrevanju kluba i njegovim uspesima. Najpoznatiji su, svakako, Ivan i Predrag Dabetić. Ali, nikada kao danas nije zabeleženo da u prvom sastavu nastupaju tri rodjena brata, pritom sa klupe ih strogim pogledom prati njihov otac.
     Goran Tašković (52), trener bujanovačkog rukometnog prvoligaša, najveći je „krivac“ što su sinovi Stefan (26), Sava (23) i Uroš (15) zavoleli rukomet. Jednostavno, gde bi njegovi sinovi u slobodno vreme, ako ne na rukometnom terenu. Po godinama „srednji“ Sava je kapiten i prvi strelac ekipe. Zaigrao je u prvom timu sa 15 godina. Ni manje ni više nego u superligaškom rangu takmičenja. Sa daleko fizički jačim i iskusnijim rukometašima. No, to mu nije smetalo da istakne svoje nesumnjive kvalitete. Io je član kadetske reprezentacije Srbije, nastupao je i za superligaše – subotički Spartak Vojput i niški Železničar.
Najstariji Stefan, za razliku od mladjeg brata i u igri „nežnijeg“ Save, ističe se borbenom i igrom bez pardona na terenu. Stoga i ne čudi što gotovo redovno na utakmicama ide na dvominutna „hladjenja“. Najmladji od braće Tašković Uroš sebe je u rukometu prepoznao na mestu izmedju stativa. Golman od koga se mnogo očekuje. A on očekuje od oca da ga sa klupe češće ubacuje na gol. Za sada je u prvom planu iskusni Dejan Pašić, sigurno jedan od najboljih golmana u ligi. Ali, vreme radi za Uroše. Prilike koje dobija da stane na gol, još uvek na „kašičici“, maksimalno koristi. Na nekoliko utakmica briljirao je. Bio igrač utakmice. Na radost svih u klubu i navijača. Najviše, sigurno, na radost oca Gorana koji je najveći kritičar svojih sinova. Zna u toku utakmice da im se obrati visokim tonom, da ih dosta grubo ukori. Sve, kako objašnjava i opravdava svoje postupke – za njihovo dobro. Iako to, gledajući sa strane i ne deluje baš pedagoški. Ali, Tašković senior ne želi da neko pomisli da forsira svoju decu, u odnosu na druge, naprotiv.
Rukometnom klubu dobro ide. Taškovićima, koji su pravi „zaštitni“ znak, takodje.

 „Politika“ –14. novembar 2014.

 

LEAVE A REPLY