41 – (POD) SEĆANJA: KO, ZAPRAVO, SRBE IZ BUJANOVCA TERA NA ISELJAVANJE

0
942
Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Gorčina slatkih obećanja

Godinama je bujanovačka politička vrhuška gradila (i gradi) imidž sopstvene uspešnosti kontinuiranim obaveštavanjem javnosti o „potpunom zaustavljanju iseljavanja Srba iz ove nerazvijene opštine“. I ne samo što se Srbi više ne iseljavaju, već se veliki broj odseljenih vraća, a nije za podcenjivanje ni broj novodošlih, koji, kada jednom ovde dodju, i ne pomišljaju na nekakav povratak“, citraju mediji najave odvadšnjih zvaničnika, „zahvaljujući kojima je, kako dalje kažu, u bujanovačkoj opštini stvoren ambijent sigurnosti i perspektivnosti življenja“.
     Da nije njih, sugerišu izjave, teško da bi se moglo opstati na ovim prostorima, pd stalnim pritiscima i naletima većinskog albanskog stanovništva zadojenog separatizmom!
     Ali, danas ni toga više nema. Jednostavno, proces iseljavanja je prekinut. Sada ovde dolaze visokostručni kadrovi –povratnici, a onima koji bi hteli u Bujanovac opštinski čelnici, koji ovde stvaraju „Kaliforniju na jugu Srbije“, obećavaju sigurno radno mesto, placeve, rešenje stambenog pitanja…Konkurs za deficitarne kadrove stalno je otvoren.
     Sve ove bombaste izjave o takozvanom  „čudu“ na „južnoj pruzi“ bile bi više nego idilične da su tačne. Ali, na žalost, nisu.
     …Poverovala u afirmativnu priču o „medu i meku“ koje čeka povranike i stručne kadrove Srba,  Radmila Mileusnić, „dete sa ovdašnje kaldrme“, koja je posle uspešno završenog medicinskog fakulteta u Nišu 1992. (sa prosečnom ocenom 9,38) pohitala u Bujanovac, majci, ocu i pacijentima, dobija volonterski (!) posao u ovdašnjem Domu zdravlja. Izabranik njenog srca, Dobri Milenović, stomatolog bez posla, na nagovor supruge takodje dolazi u „obećanu opštinu“, gde ga, kao, čeka zaposlenje. Napuštaju Niš i postaju stanovnici Bujanovca. „Dok ne reši stambeno pitanje“, stanuju kod Radmilinih roditelja.
     Ambiciozna doktorka Radmila veoma brzo postaje miljenik medicinskog osoblja i pacijenata ali, videće se kasnije, ne i opštinskih bogova.
     Posle dve godine uspešnog rada „na odredjeno vreme“, Radmila konačno 1994. godine biva primljena za stalno, a njen suprug Dobri na samom je pragu ulaska u stomatološku ordinaciju. Konačno je raspisan konkurs i za njega.
     Kao da im se ostvaruju svi snovi kada im uručuju rešenje za stan, koji će koristiti ugovorom o zakupu na godinu dana! Žele da proslave useljenje onako kompletno, pa pozivaju rodbinu i iz Niša. Ali, stan koji im je legalno dodeljen – već je useljen. Ipak, i oni se useljavaju i postaju: „razbojnici, mafijaši, niška banda…“, samo zato štro su „uljeza“ na najkulturniji način i argumentima iselili. „Uljez“, to se kasnje potvrdilo, upao je „divlje“ u stan po preporuci nekog „odozgo“!
     Slede i optužbe na račun bračnog para lekara, koji, kao i Radmilini roditelji, „previše opoziciono misle“.
     Izvršni odbor SO Bujanovac izdajer saopštenje o celom „slučaju“ u kome se Radmila Mileusnić proglašava za lekara monstruma, i takvo saopštenje potpisuje Zoran Jovanović, predsednik IO SO. Iskonstruisani slučaj stavljen je ubrzo „ad akta“ jer su Radmila i Dobri napustili stan, bolje reći iz njega su proterani.
     Medicinski centar u Vranju povlači konkurs za stomatologa u Domu zdravlja u Bujanovcu (za Dobrija) a Radmila dobija pretnje. Konačno, bračni par se vraća u Niš. Ovde, pak, ostaje krivična prijava protiv predsednika Izvršnog odbora, koja nikako da se okonča u Opštinskom sudu…
     Za odlazak se ovih dana spremaju još mnoge bujanovačke porodice. Razlog za odlazak – isti.
     Propagatori parole „Ostajte ovde!“, za koje ta ista parola izgleda ne važi (pokupovali stanove i napravili kuće diljem Srbije ), ne sekiraju se mnogo zbog odlazaka „nelojalnih Srba“. A, iz bujanovačke opštine, kažu, nema iseljavanja. To što ima proterivanja, nije bitno. Važno je da je imidž stvoren, da naivnih ima i da će ih uvek biti. Na radost i zadovoljstvo nezamenljivih.
Poziv za dolazak – stalno otvoren
Ovih dana ovdašnja javnost (ali ne i šira) suočila se sa saznanjem o odlasku „ostatka“ porodice Mileusnić. Djordje Mileusnić, diplomirani agronom, tehnički direktor u Duvanskoj industriji i njegova supruga Milica, šef filijale „Vranjske banke“ u Bujanovcu, odselili su se. Kažu – ne zbog pritisaka od strane „separatizmom zadojenih Albanaca“ (!), već isključivo zbog „raspojasane, neodgovorne, samoljubive, nepoštene opštinske vrteške, koju čine njihovi sunarodnici Srbi“.

    „Naša Borba“ – 2. septembar 1996.

 

LEAVE A REPLY