U POSETI  OSNOVNOJ ŠKOLI „BRANKO RADIČEVIĆ“ U BUJANOVCU

0
1925

Od dece ljudi bivaju

Bujanovac, 24. avgust 2016. (Bupress) – Još samo nedelju dana i školsko zvono označiće početak nove školske godine u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. U jednoj od najstarijih škola na ovim prostorima, Osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Bujanovcu, koja će iduće godine s ponosom obeležiti šest decenija postojanja pod sadašnjim imenom, sve je spremno za taj početak. Takav utisak smo stekli prilikom posete.
etno-kutak-u-osOčišćeno dvorište, blistavi hodnici, uredne učionice, kabineti, biblioteka, sala, sa ukusom ukrašeni zidovi đačkim radovima…, jednom rečju – slika koja potvrđuje gore izrečeno. Uprkos vidljivim tragovima zuba vremena na fasadi zgrade, „zrele“ za rekonstruciju…
– Jesmo spremni za početak. Uradili smo sve što je do nas da nastavimo tamo gde smo stali prošle školske godine, sada sa učenicima starijim godinu dana, ujednoi priredimo doček za pamćenje prvacima. Da sa njima i njihovim roditeljima podelimo radost prvog susreta sa školom. Naravno, uvek iznova imamo tremu, onu pozitivnu koja nas prožima. To je onaj lepši deo našeg posla, ono što nam život čini sadržajnijim, ističe na početku razgovora vrlo predusretljiva direktorka Gordana Zlatković, koja je, kako ističe – postala prva među jednakima u školi od novembra 2013. godine. direktorka-gordana-zlatkovicDirektorka je, ali i supruga i majka, dovoljno iskusna u radu sa učenicima i vrlo dobro zna koji je i koliko težak put kojim se ide da od dece ljudi bivaju. Šest generacija „četvrtaka“naučila je prvim slovima azbuke, sabiranju  i oduzimanju. I mnogo više od toga. Od 1987. godine je sadašnjoj školi, pre toga je sa dve generacije proslavljala „mini maturu“ u obližnjem Levosoju i tamošnjoj OŠ „Vuk Karadžić“, odakle nosi lepe i nezaboravne uspomene.Upoznaje nas sa „ličnom kartom“ škole.
U ovoj, ali i četiri područne škole u opštini, nastavu pohađa oko 1300 učenika. Da to – „oko“ ne bude zbunjujući ili neozbiljan podatak, izrekla sam ga jer u toku školske godine dolazi do odlaska učenika, njihove selidbe sa roditeljima, tako da je broj promenljiv ali se kreće u granicama izrečenog. Do ove školske godine imali smo 59 odeljenja od prvog do osmog razreda, sada će taj broj biti smanjen za šest, četiri u šestom, dva odeljenja manje u sedmom razredu. Znači, biće manje preko sto učenika. Podatak koji zabrinjava, ali ohrabruje onaj da je u prvi razred upisano trideset troje srpske dece, što samo po sebi nije mnogo, ali u odnosu na prethodni period kada ih je bilo upisano 21, jeste pomak koji raduje. Osnovnu školu završilo je njih 83. Nastava je stručno zastupljena. Imam odlične saradnike koje moram da pomenem: pomoćnica Danijela Stojanović, psiholog Tatjana Jocić, pedagog Natalija Stanković, sekretar Nataša Dimić. jasna-poruka-iz-osVeoma sam zadovoljna njihovoj posvećenosti radu, ništa manje radom finansijske službe, uopšte – vrlo sam zadovoljna nastavnim i kompletnim osobljem u školi. Međuljudski odnosi su kako se samo poželeti može, ističe direktorka Zlatković. I vraća se na one glavne aktere, zbog kojih su tu, gde su – svoje učenike.
– Imamo kvalitetne učenike. Vrlo često čujem od profesora srednjih škola, gde su nastavili školovanje da su tamo došli sa znanjem, da se dobro snalaze. Šta drugo nego da osetim ponos. Jer je to najlepši kompliment koji možete čuti. Znak da nas naši dojučerašnji đaci na pravi način predstavljaju. Naravno, svaka generacija ima najbolje izdanke. Ima puno takvih imena, ne bih da neko posebno izdvojim, povredila bih nenamerno nekog nepomenutog. Ponosim se kada se danas sa mnogima od njih sretnem. Među njima ima fakultetski obrazovanih ljudi: farmaceuta, pravnika, profesora, inženjera, konobara… Od dece su postali ljudi, vrlo uspešni i ispunjeni ljudi . I danas ih doživljavam kao svoju decu. Preponosna sam na njih. Ne bih da upoređujem nekadašnje i sadašnje generacije učenika, ne bar u smislu da se shvati kako je ranije „sve bilo bolje“, jednostavno, osećam potrebu da iznesem sopstveni stav da su ranije generacije delovale mnogo ozbiljnije, da se mnogo više čitalo, posvećivalo više vremena lepom pisanju, crtanju, izražavanju. Nekako, te generacije su težile da što više nauče, upiju što više znanja. Danas, utisak je – „jure se“ dobre ocene. Postalo je od svega najvažnije postati „Vukovac“! Naravno, moj utisak ne treba generalizovati. Ima i danas izuzetnih đaka, vrednih i krajnje posvećenih učenju. Koji, zašto ne istaći, sigurno u manjoj meri koriste kompjutere, bar onoj „normalnoj“ koju im mi preporučujemo, u odnosu na one druge kojima to „čudo“ savremene civilizacije omogućava da „nauče“ lektiru prepričanu na jednu-dve stranice, umesto da istu pročitaju… ističe Zlatkovićeva.
Naravno, delovala bi pomalo bajkovito ova priča iz škole,  ako se ne bi istakli problemi kojih sigurno ima. Onih koji se vide, ali i drugih.
– Kako da nema problema. Vidite da je zgrada stara. Potrebno je kompletno renoviranje. U više navrata obraćali smo se opštini, Ministarstvu prosvete, sporta, resornim ministrima. Povoljan odgovor nismo dobili. Grejna mreža je u očajnom stanju. Ako se nešto ne uradi do grejne sezone, smrzavaćemo se, nastaće vanredna situacija. Takođe, krov na školi je ravan, prokišnjava, potrebna je i njegova rekonstrukcija. Sportska sala je gotovo neupotrebljiva za izvođenje nastave. Učionice i kabineti vape za novim nameštajem, opremom… I pored toga, naša škola nije na spisku onih koje će biti renovirane. Ono što dobijamo iz opštinskog budžeta na ime materijalnih troškova, a to je predviđenih 13 miliona dinara,od kojih nam opština „zakida“ pet odsto, što nije malo (mogli bi da okrečimo kompletnu školu), najviše odlazi na plaćanje putnih troškova nastavnog osoblja, koje se povećava. Tačno je da ima dosta nastavnika – putnika, koji ovde predaju, ali što je to tako, nije moja, niti mogu da kažem greška mojih prethodnika. Svi oni su ranije primljeni da ovde rade. Tačno je i to da ovde ima na raspolaganju potrebnog nastavnog kadra, ali, gde da rade?! Dolazi do smanjenja časova, tehnološki viškovi iz drugih opština dolaze ovde, po zakonu smo obavezni da ih primimo, iznosi neveseliju stranu priče o školi direktorka Zlatković. Ali se i vraća na prvu, onu lepšu stranu.
– Ipak, i pored problema sa kojima se suočava, Osnovna škola „Branko Radičević“ uvek je proizvodila i proizvodiće dobre učenike, pobednike na mnogim takmičenjima iz raznih oblasti, od opštinskog do republičkog nivoa. I ponosiće se generacijama onih koji su izašli iz njenih klupa, a danas su uspešni, poznati i priznati ljudi. Ovu školu vidim sutra kao mnogo bolje opremljenu, sa boljim uslovima za rad i sa mnogo više đaka. Ova škola to zaslužuje…, zaključuje direktorka Zlatković.
 Foto:Ž.M.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here