Naš put je trasiran prema Prištini i Tirani

Bujanovac,  („Politika“, „Bupress“) – Jonuz Musliju nije još zvanično imenovan, ali je izvesno da će biti izabran za novog predsednika Nacionalnog saveta Albanaca nakon izbora na kojima je koalicija predvođena njegovim Pokretom za demokratski progres (PDP) osvojila više glasova od koalicije Partije za demokratsko delovanje aktuelnih republičkih poslanika Rize Halimija i Šaipa Kamberija i Demokratske unije Albanaca (DUA).

Nekadašnji komesar takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) slovi za najradikalnijeg albanskog lidera, koji je izgovorio niz zapaljivih izjava, poput onih da „preševska dolina“ (naziv za ovaj deo juga Srbije koji koriste Albanci) treba da se pripoji Kosovu, kao i da „preševska dolina“ dobije status Krima, prihvatio je da govori za „Politiku“ pod uslovom da govori na maternjem jeziku, uz posredovanje prevodioca, iako vrlo dobro razume srpski jezik. Neuobičajeno, ne i neočekivano, u njegovoj kancelariji predsednika Skupštine opštine Bujanovac vidljiva je albanska, ali ne i zastava Republike Srbije. Ali, kako je do sada više puta isticao – ovu drugu zastavu još ne doživljava kao svoju!?

– Zacrtali smo načela u sporazumu naših pet koalicionih partija,od kojih u budućem radu Nacionalnog saveta nećemo odstupiti. Ta načela su: poštovanje borbe i boraca „OVPMB“, poštovanje odluka referenduma iz 1992. Godine (jedna odluka je da se opštine sa juga Srbije mogu pripojiti Kosovu, prim.Ž.M.), da se koriste školski  udžbenici isključibo iz Prištine i Tirane i da više nikakvih kompromisa nema oko upotrebe nacionalnih simbola, što će reći, potpuno slobodna upotreba zastave Albanije na ovim prostorima!? – odgovor je Muslijua na pitanje koji su to priorteti za koje će se zalagati kao predsednik Nacionalnog saveta.

Poštovanje borbe i boraca OVPMB? Kako to mislite?

– Da se do kraja ispoštuju i oni injihova borba, da im se prizna status i budu integrisani u društvo. Da im se priznaju vrednosti za koje su se borili.

Koji status? Borački? Da im se to prizna kao minuli rad. Pa oni su se borili protiv regularnih državnih oružanih snaga, protiv države Srbije?

– Oni su naši heroji. Treba da se ispoštuje stav njihovog udruženja veterana.

Pre neki dan ste izjavili da je vaš put trasiran prema Prištini I Tirani. U kom smislu?

– U svakom. Da svi naši problemi u “preševskoj dolini” budu trasirani prema Prištini i Tirani, da im budemo bliže, da se snažnije povežemo, kako bismo ih zajednički rešavali.

Da li ste zbog toga tražili da se u kosovskoj vladi formira jedno ministarstvo koje bi se isključivo bavilo problemima Albanaca na jugu Srbije?

– Da. Smatram da je najcelishodnije da jedan deo kosovske vlade bude što više povezan sa nama, da postoje bolje veze, bolje izveštavanje o našim životnim problemima u “preševskoj dolini”.

To znači da niste zadovoljni onim što država Srbija preko svojih ministarstava čini za sve svoje građane ovde na jugu Srbije?

– Sama slika Bujanovca, Preševa i Medveđe pokazuje da Srbija nije zainteresovana za rešavanje nagomilanih problema u ovim opštinama. Možemo se zapitati koliko je uložila za zapošljavanje Albanaca I Roma. Koliko porodica živi u siromaštvu. Neka ublaži nezaposlenost, siromaštvo, to je najbitnije. Ona to ne čini. A milione i milione je uložila u izgradnju vojne baze, memorijalnog kompleksa iznad Lučana, koje snage Žandarmerije danonoćno čuvaju…

Pa ipak, ispod prozora vase kancelarije niče novi trg, kažu da će njegova izgradnja koštati million evra. A sve finansira država Srbija.Vi funkcioneri ponosite se time, obični građani gunđaju, smatraju da nije bilo neophodno da se u ovo vreme nemaštine rasipaju pare na nepotrenu promenu izgleda centra grada.

– Nije sve u izgradnji jednog puta, trga. Problemi su mnogo veći i komplikovaniji. Potrebni su nam investitori za nove projekte, trebaju nam nova radna mesta.

Da li ste se ikada zapitali da je moguće I da lično doprinosite nedolaskuinvestitoranavo područje. Vašim zapaljivim, često i pravim ratno hušačkim izjava ma možda plašite strane investiture da dođu i ulažu na ovom području, smatrajući ga nestabilnim.

– Znam da Vlada Srbije stalno ističe da zbog izjava Jonuza Muslijua nema ovde stabilnosti, nema stranih ulaganja. To nije tačno, naprotiv, mislim da strani investitori ne žele da dođu zbog straha od nagomilanih oružanih formacija, hiljade vojnika i žandarma, koliko ih ovde ima. Kada ih vide u tolikom broju pitaju se da li je ovde redovna ili vanredna situacija!?

Šta to treba da uradi Vlada Srbije da bi Jonuz Musliju bio zadovoljan, da bi mogao da kaže da se oseća ravno pravnim građaninom Srbije?

– Da prizna status boraca “OVPMB”, da prizna referendum iz 1992. godine, da reši sve problem Albanaca, da vise nema privođenja, terora i nasilja nad njima, da Albanci budu slobodni, suvereni… To bi bilo zadovoljavajuće rešenje.

Kako vidite ovo područje “sutra”.Iz ugla predsednika SO i Nacionalnog saveta Albanaca?

– Iz bilo koje pozicije vidim ih pod istim krovom. Sa zajedničkim problemima koje treba rešavati.

Da li pod krovom Srbije, Kosova ili Albanije?

– Pod krovom narodne volje, a ona je iskazanana referendumu održanom 1992. godine!

Intervju je objavljen u “Politici” 7.novembra 2014. godine. Smatramo da nije “bajat”, da će se mnogim posetiocima našeg portala i danas učiniti zanimljivim. Naravno, u protoku vremena od skoro dve godine bilo je novih momenata u političkoj karijeri Jonuza Muslijua. Ali, na vama je da procenite da li je bilo nekih promena u njegovim razmišljanjima i stavovima. Ne samo političkih.Očekivano, izabran je za predsednika Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine (pravi naziv). I odmah je krenuo sa zagovaranjem formiranja ZAO (Zajednice albanskih opština) na jugu Srbije, kao odgovor na Briselski sporazum Beograda i Prištine o formiranju ZSO ( Zajednice srpskih opština) na Kosmetu, na promociji prvih diplomaca subotičkog odeljenja Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, sredinom novembra prošle godine, premijeru Aleksandru Vučiću je desetak minuta onemogućavao “normalno” obraćanje, mašući transparentom na kome je pisalo – hoćemo knjige. Odnosilo se to na zaplenjene udžbenike na albanskom jeziku, poklon Ministarstva prosvete “Republike Kosovo” u kojima su, kako se kasnije čulo od samog premijera – veličali teroristi… Stejtdeparment ga je proglasio personom non grata na tlu Amerike. Našao se na njihovoj „crnoj listi“.  Ali, na lokalnom nivou je formiranje opštinske vlasti bez njegovog i učešća njegovog Pokreta za demokratski progres postalo prosto nezamislivo. Sa četiri odbornička mandata, uključujući i njegov, uspeo je da zadrži poziciju čelnika lokalnog parlamenta i posle nedavno održanih lokalnih izbora. Koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke bila je protiv njegovog izbora, smatrajući da “svojim delovanjem i ponašanjem predstavlja faktor nestabilnosti na ovom području…” Takav stav koštao ih je ulaska u opštinsku vlast, gde su već viđeni (pre izbora) u koaliciji sa pobedničkom Partijom za demokratsko delovanje (PDD), aktuelnog predsednika Šaipa Kamberija, koja je jedina i učestvovala na parlamentarnim izborima. Musliju je dobio podršku novoformirane koalicije( PDD-DUA, GG dr StojančaArsić – za bolji Bujanovac, njegovog PDP-a i odbornika iz Ujedinje ne partije Roma). Desilo se tako da od 14 srpskih odbornika, polovina njih bude u aktuelnoj vlasti, polovina u opoziciji. Treba reći da su u prošlom skupštinskom sazivu predstavnici srpskih političkih partija i GG bili zastupljeni sa 11 odbornika. I svi su bili deo vladajuće koalicije!

 

Jonuz Musliju je već na četvrtoj postizbornoj skupštinskoj sednici “krenuo” sa svojim “aktivnostima”. Mimo dnevnog reda, na njegov predlog uvrštena je (kao prva) tačka: promena naziva centralnog trga u Bujanovcu. Predložio je da se Karađorđev trg preimenuje u Skenderbegov trg.Njegov predlog usvojen je većinom glasova albanskih odbornika. Za su glasali i odbornici (sada) opozicione Demokratske partije (DP) doskorašnjeg prvog čoveka Nagipa Arifija. I ako su bili protiv promene naziva trga, odbornicima vladajuće koalicije oko GG dr StojančeArsić, zamerilo se da su bili neprincipijelni kada su glasali za novo predloženi dnevni red, čime su ga “legalizovali”! Naravno, predlog o promeni naziva trga dobiće svoj epilog u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali prašina oko toga već se podigla. Musliju, kao i albanski odbornici koji su bili “za” nisu se mnogo obazirali na činjenicu da predlog nije “prošao” kroz opštinsku komisiju za promenu naziva trgova i ulica, što je zakonom utvrđena procedura, već su “išli na prvu”. Musliju je nekoliko dana kasnije otišao i korak dalje – poručio je da ćeSkenderbegu sagraditi spomenik i u Nišu, koji je svojevremeno oslobađao. I nije se stišala bura oko toga, a već je stigao da uputi pitanje i Nebojši Stefanoviću, ministru policije Srbije – šta je sa uklonjenim spomenikom iz Preševa, podignutim u znak sećanja na poginule pripadnike “OVPMB”, tražeći da se on ustupi na čuvanje Nacionalnom savetu Albanaca, na čijem je čelu!?  Koja su sledeća pitanja i aktivnosti Jonuza Muslijua? Ko zna? Hteli smo sve to da ga pitamo, da uradimo još jedan (taze)intervju, ali… Nikako g. Jonuz Musliju da posle izbora pronađe slobodan termin za nas, kao što nalazi za predstavnike albanskih medija. Ili nam se samo tako učinilo.Stoga, nije zgoreg podsetiti se ovog, ubeđeni smo, ne neinteresantnog intervjua.

Života Matić

 Foto: Ž.M. BUpress