TRAGOVI VREMENA – SEĆANJA I RODOSLOVI (20)

0
1252

 

PRIVREDNI UZLET I SUNOVRAT

PIŠE: Miodrag Popović

…Pored ovih organizacija nekoliko preduzeća poslovalo je i sa stranim OOUR-ima u Republici: „GMP“ sa Pančevom, „Alatnica“ sa „Petroopremom“ iz Pančeva, „Heba“ u okviru „Delišesa“ iz Vladičinog Hana, „Klanica“ sa „Vencem“ iz Novog Sada. Bujanovačke firme sarađivale su i sa „Pobedom“ u Leskovcu, „Simpom“ u Vranju. „Simpo“ je otvorio svoje fabrike u Bujanovcu i zaposlio veliki broj radnika. Finansirao je i otvaranje novih privatnih firmi – porodičnih fabrika u Bujanovcu i Krševici. Duvanska industrija radila je u sastavu DIV-a. upravna-zgradaU Gumoplastici je realizovan program PVC flitinga. U preduzeću „Integral“ montirana je separacija peska i nabavljene su nove građevinske mašine. Otvorena je zaštitna radionica „Megal“ u vrednosti od 30 miliona dinara. „Feldspat“ je prerastao u radnu organizaciju „Nemetali“. U objekte industrijske klanice investirano je oko 260 miliona dinara itd.
U većim selima u opštini otvorene su ambulante. Žbevac, Klenike, Nesalce, Biljača, Veliki Trnovac, Muhovac… U Bujanovcu je izgrađen savremeni Dom kulture. Uređen je Trg i podignut je spomenik Maršalu Titu. Spomenik je otkriven 27. novembra 1981. godine. Otkrio ga je predsednik SSS Ivanović sa svojom političkom pratnjom. Bio je prisutan i projektant spomenika prof. Dušan Nikolić. Spomenik je uklonjen sa Trga posle petooktobarske revolucije 2000. godine…
U oblasti dečije zaštite otvorene su kuhinje u svim većim školama. Uporedo sa tim otvarani su i dečji vrtići. Izgrađena je osnovna škola „25. Maj“ koja danas nosi naziv „Naim Frašeri“… i mnogi drugi objekti. Sve ovo doprinelo je opštem razvoju opštine Bujanovac. Radnici su redovno primali plate, a bilo ih je u Gumoplastici oko 850, u DIB-u 174 i oko 2500 kooperanata u proizvodnji.ad-dib-bujanovac Prosečna proizvodnja duvana za proteklih pet decenija bila je oko 717 tona godišnje. Najveća proizvodnja duvanske folije bila je zabeležena 1991. godine, 2630 tona. Megal je zapošljavao oko 100 radnika, Svetlost oko 400, Heba oko 530. U okviru Simpovih fabrika radilo je oko 1000 radnika. U to vreme zaposlenost građana u Bujanovcu bila je veoma dobra. Uspešno su se razvijale i ostale društvene delatnosti: sport, kultura, obrazovanje, zdravstvo idr. Prema podacima Privrednog pregleda od aprila 1981. godine, grad Bujanovac imao je 11.723 stanovnika, a opština Bujanovac 46.920 stanovnika. Nacionalni sastav bio je 50% Albanaca, 40% Srba i 10% ostalih. Te 1981.god. ostvaren je ukupan prihod u privredi od 2,47 milijardidinara. U čistom dohotku je bilo 422.530 miliona dinara.
jpPrivreda Bujanovca bila je solidna sve do 1991. Godine kada počinje privredni i politički raspad zemlje i kada počinje privatitacija kopja je nanela velike štete privredi. Broj zaposlenih u opštini Bujanovac 1991. godine bio je 3.867 radnika. Od tada iz dana u dan sve je više nezaposlenih jer su firme smanjivale proizvodnju ili se gasile.
Dolazila su teška vremena. Novčanice su 1993. godine bile bezvredne. Došlo je do monetarne katastrofe Savezne Republike Jugoslavije. Uporedne vrednosti tog novca u odnosu na plate i penzije bile su katastrofalne. Neprimerena inflacija u svetu. U septembru 1993. Godine prosečna plata radnika bila je od 18 – 22 dinara. Za tu vrednost moglo je da se kupi 6 litara benzina. Jedna marka vredela je 3,3 milijarde dinara, a 6. oktobra 1994. Godine, jedna marka vredela je 4,5 milijarde dinara. Za kutiju cigareta bilo je potrebno 1400 novčanica od 50.000 dinara. Jedno jaje vredelo je 300 miliona dinara a kilogram sira 2,5 milijardi dinara.
Godišnja inflacija u avgustu 1993. bila je 2000%, a dnevna oko 30%. U toj inflacionoj nesreći javlja se „deda“ Avram sa svojim programom u više tačaka za spas monetarnog, privrednog i političkog sistema zemlje.
Počela je rasprodaja društvene imovine1717. Benzin i cigarete prodavali su se na ulicama. Zejtin i šećer dopreman je ispod ruke sa Kosova i Metohije. Kriminal i šverc su carovali. U trgovini je išla roba za robu. Bankarski sistem bio je paralisan. Sankcije sa Zapada srušile su industriju i infrastrukturu zemlje. NATO nas je bombardovao 1999. godine i naneo velike štete ljudstvu, privredi i infrastrukturi. U periodu od 1991-1995. godine rat je besneo u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. SFRJ se raspala uz pomoć mnogih sa strane i mnogih iznutra. NATO se uselio na Kosovo.
Nastaviće se
miodrag-popovic-secanja-foto-z-mO autoru: Miodrag Popović, diplomirani inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao veliki ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama ali i proznih dela… Narednih nedelja o njegovim sećanjima i prikupljenim istorijskim zapisima na prohujala vremena,„ da ih ne bi pokrio zaborav, čitajte svakog ponedeljka samo na portalu „BUPRESS“.
 Foto (arhiva aut. i Bupress)

LEAVE A REPLY