Život posvećen košarci
Bujanovac, 16.jul 2016. (BUpress) – Kada je sada davne 2002. godine doživeo tešku povredu kolena na prijateljskoj košarkaškoj utakmici protiv leskovačkog “Zdravlja”, kao da mu se ceo svet srušio na glavu.Svi njegovi snovi o uspešnoj karijeri razbili su se istog trena. Prognoze lekara bile su onespokojavajuće- gotovo je sa sportom, sa košarkom,treninzima i utakmicama. Eventualno, možda bi operacija mogla “nešto da popravi”.Uz samo jedno -ali…Potrebno je dosta novca za put i operaciju u Italiji. A njegovi roditelji taj novac nisu imali. Praktično, postao je invalid.A imao je samo 20. godina. Ali i veru u sebe i nepokolebljiv stav – neprihvatiti poraz, boriti se.… Danas, 14 godina kasnije, tvorac bujanovačkog košarkaškog “čuda”, koji je upornošću uspeo da se vrati na košarkaški teren i bez operativnog zahvata, nerado se priseća tih dramatičnih trenutaka u svom životu. Želeo bi da ih izbriše iz sećanja. Ali, kako kaže, ne uspeva u tome. O dosadašnjem životnom i sportskom putu “preko trnja”, i još mnogo toga, razgovaramo za “BUpress” sa Nenadom Stajićem, košarkaškim trenerom, osnivačem prvog mini basket kluba na ovim prostorima i OKK “Plej 017” u kome je koordinator svih selekcija.
Pre teške povrede debitovao si u tek osnovanom košarkaškom klubu.
Da, bilo je to 1996.godine. Više iz radoznalosti. Kao i većina dece sa ove naše bujanovačke kaldrme trenirao sam fudbal. Fudbal je bio zakon! Za svena ovim prostorima, naravno, i za mene. Ali, kada je počeo sa radom košarkaški klub BSK, većina mojih drugara je krenula tamo, za njima i ja. Jedno vreme uporedo sam trenirao i fudbali košarku, o kojoj baš ništa nisam znao U jednom trenutku sam prelomio – košarka je za mene, posvetiću se igri pod obručima. Nije prošlo mnogo vremena, napredovao sam.košarka me je prosto opčinila, ništa mi nije bilo teško. Igrali smo “Letnju ligu”, pokušavali da se plasiramo u Drugu srpsku ligu. To nam tada nije uspelo, ali jeste dve godine kasnije. A te dve godine proveo sam igrajući za juniorsku ekipu vranjskog Jug – Novogradnja.
Došla je povreda, nisi se predavao, verovao si da se možeš vratiti košarci
Nekako u vreme kada sam doživeo tu povredu, košarkaški klub je preživljavao veoma teške i turbulentne trenutke. Da bi sve eskaliralo 2004.godine kada prestaje da postoji pod imenom BSK. Ali nastavili smo da “živimo” pod imenom BSK Junior. U tom periodu počeo sam intenzivno da se interesujem za trenerski posao. Pritom ne gubeći nadu da ću kad-tad ponovo zaigrati pod obručima. U startnoj petorci mog starog kluba pod novim imenom. U BSK Junioru oformio sam prvu selekciju dečaka rođenih 1987/1988.godine..
…Posle igračke pauze od punih šest godina mogao sam sebi da čestitam – uspeo sam! Demantovao samzloslutne prognoze lekara. Vratio sam se na teren, ponovo zaigrao košarku, Sa BSK Juniorom uspeli smo da napravimo istorijski uspeh– plasirali smo se u Prvu srpsku ligu – Istok. Ubrzo sam postao koordinator za mlađe kategorije. Formirao sam mini basket ekipu sastavljenu od devojčica i dečaka rođenih 2001.i mlađih. Zahvaljujući Mini basket udruženju Srbijeuspeli smo da dobijemo male koševe na kojima smo trenirali i igrali…
Nisi se odvajao od svojih klinceza i klinaca i u vreme direktorovanja u SC “Mladost”
Ni tada, niti ću se ikada odvojiti od njih. I košarke koja je moj život!
Ali je došlo dotvog razlaza sa KK BSK –Junior i formiranja novog kluba “Plej 017”
Direktor sam postao 2012.godine i u tom periodu je i došlo da razlaza sa ljudima iz uprave BSK Juniora. Imali smo sasvim različite koncepte oko daljeg funkcionisanja i rada u klubu. Bio je to kraj. Avgusta meseca sa prijateljima formirali smo OKK Plej 017, ispostavilo se da smo napravili pravi, istorijski iskorak u razvoju košarke u našoj opštini. Za samo godinu dana omasovili smo klub koji danas broji oko 180 članova, uzrasta od 5 do 15 godina.
Košarkaši i košarkašice OKK Plej 017 postaju autoritet među vršnjacima, ne samo na “južnoj pruzi”
Baš tako. Ređali su se uspesi naših selekcija iz godine u godinu. Najstarija selekcija dečaka rođenih 2001. i 2002. godine, uspela je da bude prva u svim kategorijama u kojima se takmičila. Jedna za drugom padale su pred njima najjače ekipe iz regiona, koje su do tada bile neprikosnovene na ovim prostorima: iz Leskovca, Vranja, Vladičinog Hana, Surdulice… Naši klinci postali su strah i trepet za svoje protivnike koje su često pobeđivali sa preko 50 koševa razlike!.
Odigrali su i veliki broj prijateljskih utakmica i turnira, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. U to vreme uspeli smo da održimo “čas iz košarke” beogradskim velikanima Partizanu i Zvezdi, skopskom MZT-u, Pink Panterima iz Kumanova, Rolingu iz Strumice, nemačkom EIS BEren Bremerhafenu…
I druge selekcije uspešno koračaju kroz takmičenja
Samo dve godine po formiranju sadašnjeg kluba i druge selekcije počele su da nižu uspehe predvođene svojim trenerima. Dragan Milić imao je zapažene rezultate sa dečacima rođenim 2004-2005. Marjan Jovanović osvajao je medalje sa generacijom 2004-2005. godište. Sanja Nakić je trenirajući devojke 2001-2002.godišta uspela da osvoji regionalno prvenstvo. Tu su još i treneri Aleksandar Guševski, Slađan Videnović, koji vodi multietničku školu mini basket, jednistvenu u Srbiji po svom sastavu, a od nedavno trenerski kadar pojačao je Miloš Stojiljković koji će, kao Sanja trenirati devojke.
Sedmoro trenera računajući i Nenada Stajića. Baš impozantan broj. A koje sve selekcije postoje u klubu
Deci poklanjamo veliku, najveću pažnju. Kamo sreće da imamo još nekoga koji će sa toliko ljubavi i posvećenosti da trenira i druži se sa njima, kao što to rade pomenuti. U klubu trenutno imamo sledeće selekcije: mini basket dečaci, mini basket devojčice, mlađe pionirke, mlađi pioniri, pionirke, pioniri, kadetkinje, kadeti.
Očigledno, za budućnost košarke u Bujanovcu ne treba brinuti. Ona je izvesna…
I svetla, ukoliko nastavimo da dobijamo podršku od lokalne samouprave, kao što bi bilo dobro da nas podrži, prepozna naš rad neka kompanija i finansijski nampomogne. Gde bi nam bio kraj!? Za dve godine imaćemo veoma mladu iperspektivnu ekipu koja će u godinama koje slede igrati veoma važnu ulogu u seniorskoj konkurenciji u Srbiji. Imamo veoma talentovane košarkašice i košarkaše u svim uzrasnim kategorijama, o nekima se uveliko priča u košarkaškim krugovima, ne samo kod nas u Srbiji. Ne bih da pominjem njihova imena.
Žestoko radite na treninzima i po ovoj vrućini. Očigledno, klinci će biti spremni za novu sezonu
Trudimo se da ih spremimo što bolje. Od ove godine najstarija selekcija dečaka (2001-2002.) igraće kadetsku ligu što će za njih biti novina. Za ovu uzrasnu kategoriju počinje “prava” košarka sa svim dozvoljenim pravilima.Kadetsku ligu igraće i devojke. Drugim rečima, klinci i klinceze postaju odrasli košarkaši i košarkašice. Planovi su nam da i ostale uzrasne kategorije igraju odgovarajuće lige. Naravno, ukoliko obezbedimo novčana sredstva.
