52 – (POD) SEĆANJA: TURISTIČKA ORGANIZACIJA U BUJANOVCU MORALA DA PROMENI ZAŠTITNI ZNAK

0
1324

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Kome smeta krst

Opštinskom veću Albanaca smeta krst u središtu znaka na stilizovanom crtežu manastira Prohor Pčinjski

Bujanovac – „Predlaže se Upravnom odboru Turističke organizacije Bujanovac da joj zaštitni znak bude izvorište mineralne vode, bez obeležja verskih zajednica“.
     Ovako glasi rečenica, iliti zaključak Opštinskog veća usvojen glasovima većinskih albanskih članova na sednici održanoj prvog juna, koji je odmah pod brojem 03-228-1/2004 prosledjen ovdašnjoj Turističkoj organizaciji, kako bi se, verovatno, odmah pristupilo promeni zaštitnog znaka, odnosno „brisanju viška“ na njemu. Zaključak je potpisao predsednik opštine Nagip Arifi.
     Sporno na zaštićenom znaku Turističke organizacije, ili „višak“ na njemu, prema mišljenju članova Opštinskog veća Albanaca je krst u sedištu znaka koji se nalazi na stilizovanom crtežu mnastira Sveti Prohor Pčinjski, bez ikakve sumnje, najvažnijem kulturno-istorijskom zdanju (iz XI veka) na ovim prostorima. Inače, postojeći zaštitni znak je usvojen 1997. godine kada je Turistička organizacija počela sa radom, a posle sprovedenog javnog konkursa za idejno rešenje.
     Naravno, do sada znak nikome nije zasmetao, naprotiv. Ali, preuzimanjem lokalne vlasti od strane predstavnika albanskih političkih partija pre dve godine, eto, došao je, pored ostalog, i on na red.
     Boban Dimitrijević, direktor Turističke organizacije je spreman da „brani“ postojeći znak pred Upravnim odborom, na kome će se ovih dana naći predlog Opštinskog veća. Ali, iako Upravni odbor čine većinski članovi Srbi, moraćemo znak da promenimo, vajka se on. I obrazlaže – to je zbog toga što se može lako desiti da nam SO kao osnivač ne usvoji Statut, a tamo su većina odbornici Albanci. Takodje, može loše da prodje, odnosno da ne bude usvojen na skupštinskoj sednici i naš izveštaj o radu…
     Kako će se izjasniti članovi Upravnog odbora o ovom, očigledno „najvećem problemu“ pred kojim se našla lokalna samouprava, videće se. Ono što je već sada jasno i vidljivo ovdašnjoj javnosti (pre svega Srbima), kako tumače najnoviji predlog, je pokušj da se „korak po korak“ na ovim prostorima brišu tragovi srpske istorije i srpstva. Posle uništavanja i pretvaranja u deponije crkvi i grobalja u nekada srpskim selima, danas naseljenim Albacima, došlo se i do zaštitnog znaka. Kao, povrediće krst na zaštitnom znaku, pogotovu na dvojezičnom pečatu Turističke organizacije, osećanja pripadnicima nesrpskih zajednica na ovim prostorima.
     Interesantno, niko iz lokalne samouprave do sada nije reagovao što se u Domu kulture, tik pored samih prostorija Turističke organizacije, bez ikakve dozvole adaptira prostor za piceriju koju je pod zakup (na šest godina, bez javnog oglašavanja preuzeo Albanac). Ili još drastičniji slučajevi. Na spomenicima poginulih pripadnika ilegalne Oslobodilačke vojske za Preševo, Medvedju i Bujanovac (OVPMB), koji su izgradjeni bez dozvole, godišnjice se obeležavaju vatrenim govorima i vijorenjem albanskih zastava na njima. Na grobu (i spomeniku) Ridvanu Ćazimiju, alijas komandantu „Lešiju“ u obližnjem elikom Trnovcu albanska zastava se vijori non-stop. Zarad „mira u kući“ nadležni ćute.
     A, eto, nekome je zasmetao krst na znaku. Verovatno više od toga manastir koji deset vekova odoleva svim iskušenjima i bez ikakve sumnje je prvi na listi turističke ponude ovog kraja. Nekome, očigledno, nje ni do ponude, ni do manastira…

„Ekspres“ – 15. jun 2004.

 

LEAVE A REPLY