Lazarice posećuju pravoslavne domove

Bujanovac , 31.mart 2018. (Bupress) – Praznik Vrbica zove se još i Lazareva subota, a obeležava se subotu pre praznika Cveti. Cveti su uvek šeste nedelje Velikog posta. Vrbica je posvećena četvorodnevnom Lazaru i njegovom vaskrsenju, dok se tada slavi i ulazak Isusa u Jerusalim.

Večernje bogosluženje koje se služi u svim pravoslavnim hramovima ima posebnu čar kada je Vrbica. Crkve su prepune dece najrazličitijeg uzrasta, jer je u pitanju praznik dece kada im majke, osim što ih svečano obuku, kupe zvončiće vezane za trobojku. To ih naročito raduje. Zvončići oko vrata simbolično predstavljaju pobedu nad smrti. Naime, na Lazarevu subotu, za koju smo rekli da se još zove i Vrbica, Isus je umrlog prijatelja Lazara oživeo, dok su deca, u znak pobede, Hrista pozdravljala vrbovim grančicama.

Povratak u život

Četvorodnevni Lazar živeo je u Vitaniji sa svojim sestrama Martom i Marijom. Kada je preminuo, bio je sahranjen četiri dana pre nego što je isus došao. Došavši, Hrist je naredio se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe, što se i dogodilo. Upravo to čudo razljutilo je judejske sveštenike zbog čega su mu presudili raspećem.

Nakon vaskrsenja, Lazar je živeo na Kipru još četrdeset godina, a njegove mošti odatle su prenete u Carigrad 890. godine, gde i danas počivaju.

Običaji

Na vrbicu, u crkvu unose tek olistali vrbovi lastari koje sveštenik osveti, a potom podeli narodu. Sledi trokratni ophod, te svi vernici koji su te večeri došli u crkvu zajedno obilaze oko nje i pevaju tropar. Kada se služba završi, vrbove grančice se odnose kućama i ostavljaju pored ikone.

Kod starih Slovena postojali su običaji kićenja zelenilom, a vrba je bila naročito omiljena. Ona je simbolisala napredak u svakom pogledu, podmlađivanje i verovalo se da odagnava bolest i mnoga druga zla. U selima širom Srbije nekada se negovao običaj po imenu Lazarice. Tog dana, devojke su se kitile vrbom i tako “odevene” išle od kuće do kuće pevajući pesme kojima se priziva zdravlje. Danas, ovaj običaj je malo gde sačuvan.

 Izvor: Narodni obicaji, Foto: BUpress