BSK Heba – RADNIČKI (Ćuprija) 34:24 (16:11)

Bujanovac, 2.april 2017. (BuPress) – Hala: Mladost. Gledalaca: 150. Sudije: Nikola Vasilijić (Niš), Predrag Zdravković (Leskovac). Sedmerci. BSK Heba 11 (10), Radnički 3 (3). Isključenja: BSK Heba 12, Radnički 12 minuta.

BSK Heba: Uroš Tašković (12 odbrana), Miloš Stojanović 1, Filip Manić 1, Predrag Dabetić 3, Ivan Dabetić 2, Stefan Tašković, Dušan Janjić, David Antić 1, Sava Tašković 17 (10), Miloš Itić 4, Saša Milanović, Danijel Stojanović 1, Uroš Savković 2, Miloš Ilić 2.

Radnički: Nikola Grubač, Nikola Milanović 4, Ranko Pavlović 6, Đorđe Branković, Nikola Vučković 5, Zoran Kuč, Aleksa Milojević 7 (3), Stefan Ilić, Marko Pantelić 2, Jovan Radisavljević (7 odbrana), Saša Petrović (6 odbrana).

Igrač utakmice: Sava Tašković

Semafor: 3:0 (3), 6:5 (11),12:8 (20),14:10 (27), 21:13 (41), 25:17 (49), 28:18 (51), 31:19 (54)

Trebalo je nekoliko godina da se ponovo okupi bujanovačka rukometna porodica. Tek kad se videlo da je vrag odneo šalu. Posle velikih problema u prvom delu prvenstva, nadvio se crni oblak nad rukometnim prvoligašem i ozbiljno zapretio potopom. Samo pet bodova zimske zalihe, dovoljno za „fenjer“. I dolazi do povratka članova porodice, onih koji su ne tako davno bacali na pleća superligaše Zvezdu, Partizan, Metaloplastiku… Doduše, danas stariji za desetak godina, ali sa znanjem koje vreme ne može da oduzme i obriše… Postaje vidljiv njihov povratak. Kao i rekostrukcija uprave kluba u kojoj su, pored znanih, neka nova lica sa pobedničkim mentalitetom. Epilog: U četiri prolećna kola-tri pobede u nizu. Šest bodova na kontu i beg sa mesta koje je nemilosrdno vodilo u bezdan…
Sinoć ništa nije bilo u znaku dana šale i smeha. Igrao se veoma ozbiljan meč direktnih rivala u borbi za goli prvoligaški opstanak. Domaćin je krenuo silovito, otvorio je utakmicu kako se samo poželeti može. Prvi gol na utakmici posle jednogodišnje pauze postiže Ivan Dabetić. Kakva simbolika. A zatim se upisuju u strelce i ostali povratnici: Sava Tašković, Predrag Dabetić, Ilić… Gosti iz Ćuprije nisu se predavali. Igrali su vrlo borbeno, nisu gubili nadu. U jednom momentu približili su se na gol razlike. Od toga dalje i bliže nisu mogli. A kada su videli da sastav domaćih nije onaj „od juče“, da je i osvajanje jednog boda za njih „nemoguća misija“, pokušali su da aktiviraju „rezervnu“ varijantu – očekivani poraz spuste na razliku ispod deset golova. Zašto? Jesenas su pobedili 29:20, u slučaju da razlika bude manja a na kraju prvenstva se ispostavi, što je vrlo moguće, da ekipe imaju isti broj bodova, odlučuje bolji učinak u međusobnim susretima. Domaćin ih je sinoć oslobodio i te dileme. Pobedio je sa deset razlike, mogao je i ubedljivije. Ali, ne treba biti neskroman. Ostvarena su dva cilja: pobeda i potrebna gol razlika. Do ostvarenja je stigla, posle mnogo godina čekanja jedna kolektivno jaka ekipa, čiji su članovi posle završetka utakmice poručili sa terena i iz svlačionice: Idemo dalje!

Foto: BuPress