Prazne zemunice, nestaju tekunice

Surdulica, Bujanovac, 19.avgust 2016. (Veselin Pešić za BUpress) – Na atraktivnoj vlasinskoj visoravni je zbog uništenih livada ugroženo desetak preostalih evropskih tekunica, glodara strogo zaštićenih Berlinskom konvencijom i srpskim zakonodavstvom.

Preostali stepski glodari iz porodice veverica na lokalitetu Bukova glava prava su retkost i atrakcija u Predelu izuzetnih odlika “Vlasina”, jedinstvenog staništa 27 vrsta retkih sisara. Doktor Nada Ćosić iz Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu, koja se bavi istraživanjem evropske tekunice u Srbiji, ističe da je neophodna mnogo veća zaštita preostalih staništa retkih zaštićenih malih glodara.

– Evropska tekunica zahteva aktivniju zaštitu, jer se nalazi na preliminarnoj listi vrsta kičmenjaka  u crvenoj knjizi ugroženih strogo zaštićenih vrsta životinja Srbije. Glodari veličine pacova nestaju zbog pretvaranje livada i utrina u gradjevinske parcele. Na nestajanje tekunica pogubno utiču i česti požari na vlasinskoj visoravni. Osnovni preduslov za opstanak tekunica je postojanje stalne ispaše, koje sada nema. Neophodno je što pre obezbediti odredjeni broj ovaca i krava, koje će stočari da vode na ispašu na površini od najmanje deset hektara. Kritično malo je pvoh glodara i zbog toga što se livade ne kose jednom – dva puta godišnje. Posle košenja, vegetacija zbog bezbednosti tekunica ne sme da bude viša od 20 centimetara, rekla je dr Nada Ćosić.

Šef Službe Predela Izuzetnih odlika “Vlasina” Novica Stanković podseća da je do pre petnaestak godina na deset hektara o isto toliko lokaliteta bilo znatno više tekunica. Na hektaru trinana Bukovoj glavi sada je od deset do 15 tekunica, koje prate i o njima brinu čuvari blago zatalasanog pobrdja i akumulacionog Vlasinskog jezera na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.210 do 1.300 metara. Atraktivnim pejsažnim osobenostima raritet daju i tekunice, čija su izvorna staništa stepe, ali predstavljaju evropski endem.

– Tekunice je sada lako uočiti, jer se uoči zimskog sna hrane i prikupljaju hranu na travnatim površinama. Žive pod zemljom u mreži hodnika koje same kopaju. Još veću pažnju posvetićemo zaštiti staništa ovih sisara prezimara, koji imaju višestruki naučni značaj. Tekunice su korisne jer obavljaju selekciju vrsta trava i utiču na sastav biljnog pokrivača, održavajući ga na maloj visini. Tekunica je tipično dnevna životinja, koja prespava zimu, rekao je Stanković.

Tekunice se pretežno semenjem i korenjem biljaka intenzivno hrane u avgustu i prvih dana septembra. Leti prikupljaju zalihe masti, jer se krajem jeseni prepuštaju zimskom snu. U netaknutoj prirodi vlasinske visoravni medju 27 vrsta retkih aitohtonih sisara su jež, krtica, rovčica, veverica, ridja voluharica, tekunica, vidra i druge životinje. Čak 120 vrsta autohronih vrsta ptica živi na Vlasini.

 Foto: PIO Vlasina