UGROŽENI RETKI ZAŠTIĆENI GLODARI NA VLASINI

0
2062

Prazne zemunice, nestaju tekunice

Surdulica, Bujanovac, 19.avgust 2016. (Veselin Pešić za BUpress) – Na atraktivnoj vlasinskoj visoravni je zbog uništenih livada ugroženo desetak preostalih evropskih tekunica, glodara strogo zaštićenih Berlinskom konvencijom i srpskim zakonodavstvom.
surdulica-35-bukova-glava-foto-pio-vlasinaPreostali stepski glodari iz porodice veverica na lokalitetu Bukova glava prava su retkost i atrakcija u Predelu izuzetnih odlika “Vlasina”, jedinstvenog staništa 27 vrsta retkih sisara. Doktor Nada Ćosić iz Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu, koja se bavi istraživanjem evropske tekunice u Srbiji, ističe da je neophodna mnogo veća zaštita preostalih staništa retkih zaštićenih malih glodara.
– Evropska tekunica zahteva aktivniju zaštitu, jer se nalazi na preliminarnoj listi vrsta kičmenjaka  u crvenoj knjizi ugroženih strogo zaštićenih vrsta životinja Srbije. Glodari veličine pacova nestaju zbog pretvaranje livada i utrina u gradjevinske parcele. Na nestajanje tekunica pogubno utiču i česti požari na vlasinskoj visoravni. Osnovni preduslov za opstanak tekunica je postojanje stalne ispaše, koje sada nema. Neophodno je što pre obezbediti odredjeni broj ovaca i krava, koje će stočari da vode na ispašu na površini od najmanje deset hektara. Kritično malo je pvoh glodara i zbog toga što se livade ne kose jednom – dva puta godišnje. Posle košenja, vegetacija zbog bezbednosti tekunica ne sme da bude viša od 20 centimetara, rekla je dr Nada Ćosić.
surdulica-34-vlasinska-tekunica-foto-pio-vlasinaŠef Službe Predela Izuzetnih odlika “Vlasina” Novica Stanković podseća da je do pre petnaestak godina na deset hektara o isto toliko lokaliteta bilo znatno više tekunica. Na hektaru trinana Bukovoj glavi sada je od deset do 15 tekunica, koje prate i o njima brinu čuvari blago zatalasanog pobrdja i akumulacionog Vlasinskog jezera na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.210 do 1.300 metara. Atraktivnim pejsažnim osobenostima raritet daju i tekunice, čija su izvorna staništa stepe, ali predstavljaju evropski endem.
– Tekunice je sada lako uočiti, jer se uoči zimskog sna hrane i prikupljaju hranu na travnatim površinama. Žive pod zemljom u mreži hodnika koje same kopaju. Još veću pažnju posvetićemo zaštiti staništa ovih sisara prezimara, koji imaju višestruki naučni značaj. Tekunice su korisne jer obavljaju selekciju vrsta trava i utiču na sastav biljnog pokrivača, održavajući ga na maloj visini. Tekunica je tipično dnevna životinja, koja prespava zimu, rekao je Stanković.
Tekunice se pretežno semenjem i korenjem biljaka intenzivno hrane u avgustu i prvih dana septembra. Leti prikupljaju zalihe masti, jer se krajem jeseni prepuštaju zimskom snu. U netaknutoj prirodi vlasinske visoravni medju 27 vrsta retkih aitohtonih sisara su jež, krtica, rovčica, veverica, ridja voluharica, tekunica, vidra i druge životinje. Čak 120 vrsta autohronih vrsta ptica živi na Vlasini.
 Foto: PIO Vlasina

LEAVE A REPLY