TRAGOVI VREMENA – SEĆANJA I RODOSLOVI (10)

0
5663

PRVO NASELJAVANJE U ATAR ŽELEZNIČKE STANICE

PIŠE: Miodrag Popović

                Prvo naseljavanje stanovnika u atar Preševske stanice počelo je na potezu „Mezdraja“. Tokom 1920. godine pop Ljuba je počeo sa cepanjem utrine i izgradnjom kuće. On je na početku dodeljene mu zemlje napravio kuću i pomoćne prostorije za stoku. Iskopao je bunar za pijaću vodu. Na uzvišenju iza kuće je napravio guvno za vršenje žita. Ispod kuće tekao je potok koji je većim delom godine imao vodu. Tu je bila i bašta. Tako je na Preševskoj stanici počelo naseljavanje Srba i Crnogoraca. Kasnije se naselje širilo dolaskom doseljenika koji su kupovali zemlju.
U komšiluku je bila kuća Mileta i Vidosave Rašković.  Imali su šestoro dece: dve ćerke i četiri sina. Malo dalje od njih, paralelno sa prugom nalazila se kuća Miloja i Cone. Imali su sinove: Dobrivoja, Iliju, Radeta, Dragana i ćerku Zagorku. Cona je radila u Duvanskoj stanici kao kafe-kuvarica. Od Ljubine kuće severno bila je rampa na pruzi i karaula. Čuvar rampe bio je Vlada a njegova žena zvala se Guga. Imali su dve ćerke i dva sina. Više karaule bila je kuća Vlade i Velike. Vladu su za vreme Drugog svetskog rata na pragu kuće ubili Arnauti. Sa Velikom je imao četiri sina: Blagoju, Boška, Dineta i Lazu. Velika se kasnije preudala za Dušana iz Donjeg Staca. Sa njim je imala sina Dragija – Ćaru.
U početku kolonizacije tamo je bilo 17 kuća sve do 1940. godine, i to:
  1. Popović pop Ljuba i Simka iz sela Gornje Žapsko
  2. Kovačević Vlada i Velika. Imali su četiri sina. Velika je sa drugim mužem rodila još jednog sina
  3. Aleksić Vladimir i Stana. Imaju sina Živojina i ćerku Zagorku
  4. Rašković Obren i Plana (sin Mileta i Vida Rašković)
  5. Uzunović Dobri i Dana. Imaju sina Novicu i ćerku Stojanu
  6. Stanisavljević Josko i Sutka. Josko od prve žene ima dva sina i dve ćerke. Sinovi su mu poginuli u ratu. Od druge žene ima sina Budimira. Odselio se u Beograd
  7. Mladenović Mita i Stana. Imaju četiri ćerke: Ljubinku, Savku, Ratku i Zoricu
  8. Serafim i Rusimka. Imaju tri ćerke
  9. Aleksić Ilija i Dana. Imaju tri ćerke: Desu, Veru i Svetlanu
  10. Stojanović Vasa i Dragica. Imaju dva sina i ćerku
  11. Stojanović Milan i Damjanka
  12. Antić Vasko i Licka. Imaju dva sina i ćerku
  13. Stošić Uroš (Kolar) i Mileva. Imaju dva sina i tri ćerke.
  14. Pešić Ivan (Pekar) i Lepa. Nisu imali dece. Lepina jetrva Ljubica imala je ćerku i sina Jeftu
  15. Cvetković Laza i Zlata. Imaju sina Vidosava koji sa ženom Teodosijom ima dva sina i ćerku
  16. Đorđević Stojanče i Stojana. Imaju 8 četiri ćerke: Grozdu, Nevenku, Dobrilu i Stanu
  17. Mitić Vlada – Nemča i Stana. Imaju dve ćerke i sina. Posle Oktobarske revolucije 1917. Godine u Preševo je došao Vlada Rus kao emigrant. Radio je u Duvanskoj stanici. Žena mu se zvala Vilma. Umrli su u naselju i sahranjeni su na Preševskom groblju.
  U Karauli na severnoj skretnici prema Bukurevcu, živeli su Mirko i Vera. Imaju dva sina. Vera je ćerka Miše iz Drežnice…
              Idući od Železničke stanice ka Preševu, na samom početku nalazila se kafana Ilije Aleksića. Ilija je imao ženu Danu i tri ćerke: Rosu, Ružu i Anu. Rosa je predavala francuski jezik u Preševskoj gimnaziji. Udala se za advokata Stojana Atanca u Vranju i sa njim ima dva sina. Rosa je umrla u Vranju i tamo je sahranjena. Ruža je radila u Duvanskoj stanici. Udala se za Momčila iz Kraljeva. Ima dve ćerke i živi u Beogradu. Jedna ćerka živi na Novom Zelandu. Ana se udala za Radeta, gradjevinskog inženjera. Ima sina i ćerku i živi u nOvom Beogradu. Dana i Ilija su do duboke starosti živeli na Železničkoj stanici u Preševu. Imanje im je otkupljeno za izgradnju Fabrike plastične ambalaže „7. Juli“. Kupili su stan kod Bolnice u Vranju. Preselili su se i ubrzo umrli. Sahranjeni su na Vranjskom groblju.
              Desno preko puta Ilijine kafane nalazila se donja kapija za ulazak u Duvansku stanicu. Verovatno je ova kapija služila za transport duvana do utovarnog vagona. Duvanska stanica u Preševu bila je čuvena po količini i kvalitetu proizvedenog duvana. Uprava državnih monopola izgradila je velelepni objekat za smeštaj duvana, pomoćne prostorije i upravnu zgradu. Bilo je i dosta baraka izgrađenih od reparacije za štetu nanetu od Bugara za vreme Prvog svetskog rata. U vreme otkupa duvana radio je veliki broj sezonskih radnika, pretežno žena iz okolnih mesta i iz Preševa.
Preko puta glavnog ulaza u Duvansku stanicu izgrađena je poslovno-stambena zgrada 1963. godine. A sa druge strane nalazi se kuća Uroša Kolara. Uroš je sa suprugom Milevom imao dva sina i tri ćerke. Živeo je sa sinom Stojančetom. Stojanče je u braku sa Roksandom dobio sina Novicu i ćerke Micu i Slavicu. Novica se oženio Slađom iz Trnave i ima dve ćerke i sina. Bavi se ugostiteljstvom. Idući od ove kuće u pravcu železničke rampe, nalazi se kuća kapetana Ratka i njegove žene Dobrice. Ratko ima tri ćerke i sina Baneta. Bane je po završetku Ekonomskog fakulteta jedno vreme bio direktor Krečane. Pored ove kuće nalazi se kuća Radeta Žabara. Rade ima tri ćerke. Pored Radetove je kuća Vaska Lisice. Vasko ima sina i ćerku. Kuću je prodao i odselili su se. Pored Vaskove kuće je kuća Zlatka Filipovića. Zlatko ima tri sina i ćerku. Svi sinovi i ćerka imaju kuće u tom nizu kuća u istoj ulici. Oni se bave ugostiteljstvom. Pored Zlatkove je kuća Miće Popovića. Mića je oženjen Maricom. Imaju dvoje dece: ćerku Gordanu i sina Dragana. Marica je bila lepa devojka. Lepo je pevala. Mića je bio vrlo zapažena ličnost u Preševu. Uvek lepo doteran znao je i da se lepo ponaša. Bio je veliki zavodnik. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Skoplju. Radio je u Duvanskoj stanici i jedno vreme je bio direktor. Voleo je društvene igre: šah, karte i bilijar. Imao je veliki broj prijatelja. Poznavali smo se dobro i sarađivali na poslu. Jednog dana vraćao se iz Beograda. Svratio je u Bujanovac da se vidimo. Zatražio je vinjak i vodu. Pokazao mi je nalaz njegovog zdravstvenog stanja. Teško je oboleo, ali se to na njemu nije primećivalo. Rekao mi je: „Vidi Pope, oboleo sam i neću dugo. Imam rak na plućnoj maramici. Uteha mi je što me neće mnogo boleti. “Nažalost, Mića je umro u mukama. Išao sam mu u posetu. Marica je bila stalno pored njega. Predstavio se Bogu u septembru 1989. Tog 12. septembra bio je lep dan. Dostojanstveno smo ga ispratili do večne kuće u porti Svetog Dimitrija. Posmrtni marš svirala mu je bleh muzika iz Kumanova. Kasnije mu se pridružila i Marica. Sin i ćerka su prodali kuću i odselili su se. Ćerka živi u Beogradu, a sin u Nišu…
NASTAVLJA SE…
O autoru:  Miodrag Popović, diplomirani  inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana, kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao  veliki ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama, ali i proznih dela… Narednih nedelja o njegovim sećanjima i prikupljenim istorijskim zapisima na prohujala vremena, „da ih ne bi pokrio zaborav“, čitajte svakog ponedeljka samo na portalu „BUPRESS“.
FOTO : Ilija Aleksić  – 1900 – 1984 (arhiva autora)

 

LEAVE A REPLY