Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… BuPress će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…
Muk oko bicikla „parižanka“
Bujanovac – Pre nešto manje od godinu dana, medijski bučno najavljivana i reklamirana Fabrika za proizvodnju bicikala u selu Buljača kod Bujanovca, danas je prosto „nestala“.
Kako smo nezvanično, ali iz pouzdanih izvora saznali, vlasnik privatnog preduzeća „ZIP-INGO“ Milan Jeremić, SPAKOVAO SE I OTIŠAO iz Bujanovca, nečujno kao što je i stigao, verovatno duboko razočaran u ovdašnje opštinsko rukovodstvo, koje mu je, što se osetilo u medijskoj promociji, obećalo brda i doline, a on lično dobio od od svega toga šansu da sakriva tragove o svom kretanju, jer ga mnohobrojni kupci njegovih bicikala traže.
U nekadašnjem pogonu bujanovačkog „Megala“ u Biljači, u kome su se svojevremeno proizvodili kotlovi za grejanje („Megal“ je u medjuvremenu ušao u „radni“ stečaj) uz aminovanje opštinskih otaca, Jeremić je ambiciozno krenuo sa proizvodnjom „jedinstvenog, najkvalitetnijeg, najboljeg bicikla u Evropi, koji je dobio zvučno ime „parižanka“. Tako je barem reklamiran dvotočkaš iz Bujanovca.
Bučno-napadna reklama i pristojna cena za kupovinu na rate – učinili su svoje. Bicikl iz biljačkog pogona počeo je da se traži. I Jeremićev račun da se puni.
Mnogi od tih „srećnika“ koji su uplatili za „parižanku“ nikada neće doći do svog dvotočkaša. Bar ne u dogledno vreme. Jer, pogon u Biljači zatvoren je više od četiri meseca, a od oko 60 radnika, nigde nikog.
Ovdašnji zvaničnici ne oglašavaju se, tako da se dalja sudbina „nestale“ fabrike bicikala – ne zna. Kao ni način obeštećenja, može se slobodno reći, lakovernih kupaca „parižanke“.
