63 – (POD) SEĆANJA: BRAĆA KAO SUDBINA RUKOMETAŠA BSK HEBE

0
1475

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… BuPress će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Jedni otišli, drugi pristigli

BUJANOVAC – Više od jedne decenije braća Dabetić – Ivan i Predrag, bili su zaštitni znak bujanovačkih „mineralaca“, superligaške ekipe BSK Heba. Prvi kao kapiten i pravi vodja tima, drugi kao probojno levo krilo. Letos, spletom raznih okolnosti, obojica su ljutito napustili klub u kome su ponikli, bili godinama nosioci igre, pristupivši komšijskom drugoligašu, ekipi Vranja, za koju nastupaju sa velikim uspehom.
     Po onoj narodnoj – dok jednima ne smrkne, drugima ne svane, u prvi plan su posle njihovog odlaska izbili mladi, željni dokazivanja – rodjena braća Tašković i Stojanović: Sava i Stefan i blizanci Željko i Milan.
     U dosadašnjem delu prvenstva najviše od njih je pokazao najmladji – petnaest i po godišnji Sva, proglašen za najboljeg igrača u prošlogodišnjem prvenstvu Druge Srpske lige „Južna pruga“, srednji bek, koji je svojim ovogodišnjim igrama u Super ligi zadivio stručnjake i publiku u Šapcu, Zrenjaninu i svuda tamo gde su „mineralci“ gostovali. Nema sumnje da će njegovim stopama i nešto stariji – njegov brat Stefan i blizanci Stojanović, koji igraju različita krila u ekipi i koji za sada dobijaju malu minutažu, nedovoljnu da iskažu svoje prave mogućnosti. No, to ne znači da na narednim mečevima neće biti drugačije.
     U svakom slučaju, „mineralci“ će igrom sudbine, svoju budućnost graditi na ovoj braći, što i nije tako loše. Jer, krv nije voda, što znači, sigurno veće uzajamno poštovanje i priskakanje u pomoć na terenu. Za ekipu BSK Heba i Bujanovac u celini, u svakom slučaju, obezbedjena je izvesnija rukometna budućnost. Na rodjenoj braći sa ovih prostora, koji čine više od polovinu igrača na parketu, ali i njihovim vršnjacima i dobrim drugarima – Dimitrieviću, Iliću, Petkoviću, Trajkoviću…, ništa manje braći.

 „Politika “ –22. oktobar  2006.

 

LEAVE A REPLY