45 – (POD) SEĆANJA: VRAĆA IZGUBLJENE NOČANIKE I PRIMA ZASLUŽENI BAKŠIŠ

0
1107

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

(Ne) obični gestovi konobara Ivice

Bujanovac – U vremenu kakvo je danas, vratiti novčanik pun para i lična dokumenta, nažalost, i nije tako uobičajena pojava. Za 27.godišnjeg konobara Ivicu Atanaskovića iz sela Levosoje, koji radi u veoma dobro posećenom ugostiteljskom objektu „Krdžalija“ u centru Bujanovca, jeste nešto najnormalnije.
     Pre nekoliko dana, ugledao je kod stola dobro popunjeni novčanik koji je, očigledno, nekome ispao.
     – Ništa neobično, ali kako se setiti ko je sedeo za tim stolom, kada je gostiju više nego ikad. Bio je pijačni dan i neprekidno su ulazili i izlazili. Medjutim, kakav bih to ja konobar bio kada ne bih pamtio lica. Setio sam se ko je baš tu sedeo. Jedan Albanac iz susednog sela koji je svakog ponedeljka dolazio u kafanu. Nisam mu znao ime, ali sam se dobro sećao njegovog lika. Uzeo sam novčanik, sklonio ga i čekao da čovek dodje. I on je došao. Odmah kada sam ga ugledao vratio sam mu ono što je izgubio, a on je bio primetno iznenadjen. Mislio je da je sa njegovim novčanikom završeno, da ga je na nekom drugom mestu izgubio. Slučajno se vratio ovde, izgubivši već nadu. I, kako mi je rekao, nije mu bilo žao para, bilo je oko 18.000 dinara i 50 evra, ali se zabrinuo zbog dokumenata. Naravno, bio je srećan. I častio me. Nisam odbio, tako može, ja sam konobar i ne odbijam bakšiš, ali samo kada su zadovoljni mojom uslugom – u šaljivom tonu nam kazuje Atanasković, kome je nalaženje izgubljenih i zaboravljenih novčanika postalo nešto uobičajeno. Kao i vraćanje istih. Desetak ovakvih situacija je imao. I srećan je kad vidi ozarena lica ljudi koji prosto ne mogu da veruju da još ima poštenih nalazača…
Njegov gazda, jedan od suvlasnika kafane „Krdžalija“ Predrag Pavić ima samo reči hvale za Atanaskovića.
– Takav je Ivica, dobar konobar i prava poštenjačina. Zbog povrede duže vreme je bio na bolovanju, nadoknadu još nije primio. Ima kući malu bebu, novac mu je potreban, to znam. Pitanje je kako bi drugi u ovoj situaciji postupili. Ali, za Ivicu je njegovo samo ono što zaradi. Takav je on – ističe Pavić.

„Politika“ –16. jul  2007.

 

LEAVE A REPLY