Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…
Prijateljstvo se piše loptom
Bujanovac – Iskreno prijateljstvo započeto u internacionalnom košarkaškom kampu Basket m2 u Sokobanji, sredinom jula meseca, nastavilo se pre nekoliko dana u Bujanovcu, i prema svemu onome što se videlo i čulo, krunisaće se sportskim pobratimstvom. Akteri: klinceze i klinci iz bujanovačke Škole minibasketa, koju godinama sa uspehom vodi Nenad Stajić, alfa i omega u ovdašnjek KK BSK Junior i 28–godišnji Marko Stanisavljević, rodom iz leskovačkog sela Bratmilovac, koji sa suprugom Dijanom i kćerkom Katarinom živi u Švajcarskoj, u Lucernu, gde ga je pre deset godina kao dečaja odveo otac.
Pored profesionalnog zanimanja mašinovodje, uzgred – jedini je Srbin u Švajcarskoj koji upravlja putničkim vozom koji se kreće brzinom i do 200 km načas – Marko je uspešan košarkaški trener u tamošnjem klubu STV Lucern Highflksers, čiji je vlasnik Švajcarac Andre Bahman. Klub ima sve selekcije, a posebnu pažnju poklanja radu sa najmladjima. Otvoren je za košarkaške nade svih nacionalnosti.
Marko radi sa minibasketašima, klincezama i klincima, a jedna od članica kluba je i njegova sedmogodišnja ćerkica. Elem, pre dolaska na odmor u svoj rodni Bratmilovac, Marko se raspitao kod prijatelja u leskovačkom Zdravlju, gde je najorganizovaniji košarkaški kamp, kako bi deo odmora proveo trenirajući sa Katarinom. Preporučili su mu Sokobanju, gde se i obreo sa ćerkicom. A njoj su odmah u oči upali Bujanovčani, koji su stigli na pripreme. Pridružila im se i nije se razdvajala od njih punih deset dana. Prava dečačka ljubav i prijateljstvo – na prvi pogled.
– Oduševio sam se načinom rada trenera iz Bujanovca i njihovim ophodjenjem prema dečacima. Lepo sam saradjivao sa Nenadom Stajićem, njegovim bratom Goranom, Sanjom Nakić i prvotimcima bujanovačkog kluba Tasićem i Ebibijem. Proveli smo divne dane u radu, druženju i razmeni iskustva. Bujanovačke nade su me oduševile količinom znanja i talenta. Iz Sokobanje sam sa ćerkicom otišao prepun lepih utisaka, čvrst u nameri da naše prijateljstvo ne traje samo jedno leto. Kontaktirao sam vlasnika kluba, obavestio sam ga o utiscima i obrazložio mu ideju o saradnji naša dva kluba, što je on sa oduševljenjem prihvatio. A kako i ne bi.
– Klub u Švajcarskoj, u kome radim kao trener, ima u svojim redovima Amerikance, Špance, Albance… BSK Junior Srbe, Albance, Rome. Ma ništa se slučajno ne dešava u životima – u jednom dahu govori Stanisavljević, koji se za „minut“ dogovorio sa Stajićem, uz radosno odobravanje bujanovačkih klincezai klinaca, da bujanovačka košarkaška ekspedicija za vreme zimskog raspusta gostuje u Švajcarskoj, a idućeg leta ekipa iz Lucerna dodje u Bujanovac.
Bujanovački minibasketaši su svojoj novoj drugarici Katarini, u znak sećanja na njen prvi dolazak u Bujanovac, poklonili loptu sa njihovim potpisima. I pozdravili se rečima – vidimo se uskoro u Lucernu!
