Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…
Muzički talenat iz Bujanovca
Bujanovac – Nema posetioca muzičke priredbe, večeri poezije ili takmičenja instrumentalista koji nije primetio naočitog dečaka sa harmonikom koji, ili kao prateći instrumental, ili solo, oduševljava sve prisutne besprekornim sviranjem.
Četrnaestogodišnji Miloš Stoimenov odličan je učenik Osnovne škole „Branko Radičević“ u Bujanovcu. Od prvog do sedmog razreda u dnevniku pored njegovog imena su sve same petice. Voli školu, ali voli i harmoniku. Kada dodje sa nastave, ruča, odmori se, uradi domaće zadatke i kreće sa vežbanjem na harmonici, koja će, kako kaže, biti njegov stalni pratilac u životu. Svakog dana najmanje tri sata „pprimorava“ roditelje, baku i brata da ga slušaju.
– Ma, oni uživaju u tome, samo se ponekada kao ljute što im „remetim“ popodnevni odmor. Naročito mi prigovara tri godine stariji brat Darko. A harmoniku sam zavoleo baš zbog njega, sasvim slučajno. Naime, tata je pre četiri godine njemu kao starijem kupio harmoniku. Ali, nedugo zatim videlo se da ga taj instrument mnogo ne zanima. A zanimao je mene. U početku sam harmoniku „krao“ i krišom svirao na njoj, da bi, kada je Darko digao ruke od nje, postala moja. I baš mi je „legla“. Od tada se ne odvajam od nje – veli Miloš.
Da je vanserijski talenat i pravi „umetnik“ na harmonici otkrili su njegovi učitelji – Vitomir Janjić, kod koga je počeo, i sadašnji Nenad Petrović, koji kažu da će se za Miloša „tek čuti“. Osvojeno treće mesto na Republičkom takmičenju pre nekoliko meseci u Vršcu potvrdjuje njihove reči. Za četiri godine Miloš je završio pet razreda Muzičke škole u Bujanovcu i sada pohadja šesti. A kada završi osnovnu školu upisaće Srednju muzičku u Leskovcu, to je gotova stvar, složili su se svi u porodici.
Miloš je član muzičke sekcije u školi i hora „Sveti otac Prohor Pčinjski“, u okviru Društva za očuvanje kulturnih vrednosti Srba „Zapisi“. Svira na postojećoj harmonici i sanja, kako kaže, novu. U medjuvremenu redja petice i sprema se za nove nastupe i takmičenja. Veruje, sa novom harmonikom.
„Politika“ – 22. oktobar 2007.