Ćazinih 50 leta i njegovog klarineta

Bujanovac, 19.jul 2017. (BuPress) – Ako pitate za njega i tražite ga pod punim imenom i prezimenom, teško da će vam neko potvrdno odgovoriti da ga poznaje. Ima u Bujanovcu Ćazima Idića više. I žive na raznim lokacijama. Ali ako kažete da tražite Ćazu, klarinetistu, garantovano ćete dobiti potvrdan odgovor. I tačnu adresu na kojoj ga možete naći. Svejedno da li ste pitali nekoga ko ima od 7 ili 77 godina! Ćazu svi poznaju. Ne samo u Bujanovcu. Poznaje ga čitav ovaj kraj. Kako i ne bi. Ćaza je sa svojim klarinetom i duvačkim orkestrom, koji je vremenom menjao članove, iz opravdanih ili nekih drugih razloga, postao zaštitni znak ovdašnjeg sevdaha i muzike koja razgaljuje dušu i sva ljudska čula. Ne kaže se tek onako: kad Ćaza zasvira – srce zaigra! A gotovo da i nema mesta gde nije svirao.

Maja meseca ove godine, tačnije 21. dana maja, otišao je Ćaza u zasluženu penziju. Sa navršenih 65 godina života. Rođen 21. maja 1952. godine u Bujanovcu, nije „zakasnio“ ni minut, nije „zabašurio“ ni delić od propisane granice radnog veka. U njegovoj radnoj knjižici „nakupilo“ se preko 36 godina staža. Na istom mestu: muzičar u ovdašnjem Domu kulture „Vuk Karadžić“. Jedan od retkih profesionalnih muzičara, ne samo na ovim prostorima, koji je primao platu i bio zadužen za probe i nastupe pevača i folklorista u najstarijem KUD „Kolo“. I ne samo za njih. Ćaza je bio nezaobilazan na svim kulturno-zabavnim manifestacijama koje su bile priređivane u okviru raznih važnih datuma. Ali, nije se libio i ostalih poslova koje je obavljao bez svog klarineta.

Ode Ćaza u penziju, ali ne i njegov klarinet. I neće dok je Ćaza živ, kategorično će u razgovoru  za „BuPress“, koji vodimo u samom centru grada, u hladovini. Ne slučajno baš tu.  – Ovo je „zborno“ mesto, ili mesto sastanka nas muzičara, od kako znam za sebe. Odavde polazimo sa mladoženjom i njegovim momcima po pobratima, kuma, ovde kreće prva muzička numera, zaigra kolo, priča Ćaza. Vraćamo ga na njegove početke. Kako i zašto baš klarinet njegov izbor? – Ma kakav moj izbor?! Ko me je išta pitao koji ću instrument da sviram. Imao sam nepunih 15 godina. I tada su bile najpoželjnije i najtraženije harmonike, trube, tarabuke, gočevi. A klarinet, moglo se i bez njega! Ali, tako nije mislio moj očuh Džemko, koji je imao svoj orkestar. Procenio je da mu nedostaje baš taj instrument. Kupi on meni klarinet, a ja 24 sata duvam, duvam… Do iznemoglosti. Izlazili su iz ovog divnog instrumenta različiti zvuci, ni malo prijatni za slušanje. Naravno, sluhom, kojim smo mi Romi neverovatno obdareni, pamtio sam melodije, hvatao tonove po sluhu, i iz dana u dan napredovao. Klarinet je počeo da me „sluša“. A ja počeo da sviram „razgovetno“ i ne više opasno za ljudsko uvo! Kako sam učio pesme? Nije bilo lako. Ne kao što je danas. Najviše preko radija, kasnije kada sam došao do gramofona, slušajući ploče. Tako je počelo. I evo traje pola veka.

Klarinetista broj 1 u tom periodu. – Bez ikakve sumnje Mika Demirović. Slušao sam ga i kopirao njegove pokrete i način sviranja. Mislim da sam postao njegov dostojni naslednik.

Što se tiče uzora među najboljim klarinetistima koje je slušao, nema dilemu, kao iz topa odgovara – Boki Milošević. I dodaje. – Imao sam veliku čast da sviram pred njim i sa njim. Na jednoj zabavi u Bujanovcu, on je bio gost, a mi smo svirali. Slušao me je i pohvalio javno. Naravno da su mi te pohvale godile. Ma hteo sam da puknem od sreće. Uobražen? Ma kakvi, Ćaza ne zna za tu osobinu kod sebe! Pamtim i nastup sa glumicom i pevačicom Snežanom Savić. Svirali smo na zabavi Bujanovčana u Beogradu. Bilo je nezaboravno. 

Može li da se seti gde je sve nastupao? – Ma kakvi. Proputovao sam, što se kaže, ceo svet. Najviše sa folkloristima. Svirao na više hiljada svadbi, rođendana, krštenja, ispraćaja u vojsku, punoletstva, proslava malih i velikih matura, sportskih uspeha… Ma bilo je toga mnogo. Kada bih nabrajao napunila bi se sveska od 100 lista, slikovito će Ćaza. Ali, u trenutku se prisetio jedne svadbe. Svirali smo u Baru. Ne sećam se i nisam čuo da je neki duvački orkestar sa ovih prostora tamo svirao. Suvišno je da pričam detalje. Bilo je izvanredno. Tako su nam rekli gosti. A i mi se ne možemo požaliti da smo loše prošli, naprotiv!

A kako teku ovi prvi penzionerski dani? – Ne tako loše. Ustvari, uopšte i ne osećam da sam penzioner. Evo, ovde sam, na trgu, prolazim pored zgrade gde sam proveo radni vek, vidim se sa dojučerašnjim kolegama, pozdravimo se. Da mi nije ovog klarineta i muzike, bila bi to druga priča. Ubila bi me samoća. Ostao sam bez supruge, tri sina gastarbajtuju, čujem se sa njima redovno. Šta da kažem – klarinet je bio i ostao deo mog bića. I biće tako dok sam živ. Nadam se da će me zdravlje poslužiti. Da ću još puno godina uveseljavati ljude oko sebe. Njihova sreća i moja je, kaže Ćazim Idić Ćaza, bujanovačka muzička legenda. Bez ikakve sumnje. Koliko je to tačno potvrđuje „tajna“ koju nam je odao „u poverenju“. Do kraja oktobra njegovi nastupi su popunjeni – sviraće sa svojim „delijama“ na raznim veseljima svake subote i nedelje. Ćazo, izvini što smo te odali !!!

Foto:BuPress