BSK-ov jesenji niz od pet pobeda prekinut je u prvom prolećnom kolu, u komšijskom derbiju. Vranjanci su sasvim zasluženo pobedili anemičnog domaćina, kome alibi za beskrvnu igru, naročito u prvom poluvremenu, ne može biti taj što su nastupili nekompletni. Najbolji su oni koji nastupaju. A oni koji su bili u sastavu tima niije da nisu hteli, naprotiv, žarko su želeli pobedu nad velikim rivalom, sanjali su o trijumfu na prolećnoj premijeri, ali su sinoć bili daleko od ostvarenja tog sna. Kao da su potpuno „sagoreli“ pre nego je utakmica i počela. Jednostavno – na parketu su se ponašali i igrali onoliko koliko su im gosti dozvolili. A dozvolili su im vrlo malo. Predvođeni iskusnim majstorima igre na „petoparcu“, kapitenom Igorom Stojanovićem, Davorom Tasićem, Dejanom Krstićem i golmanom Žikicom Ristićem, kojima su uz sam bokbilifutsaleri „koji dolaze“ – Dodić i braća Kostić, Vranjanci su sve konce igre držali u svojim nogama. Čak i u trenucima kada se domaćin opasno približio i golom Mikića, tri i po minuta pre kraja smanjio na 2:3, a golman Pašić krenuo u napad, znali su šta im valja činiti. Iskusno su čekali greške potpuno dezorijentisanog domaćina i minimalno vođstvo u samom finišu pretvorili u ubedljivu pobedu. Čak ubedljivijom nego što se tome bilo ko nadao. Ali, futsal je to!
Domaćin jeste bio oslabljen. Nisu nastupili itekako važni igrači: Ljevica, Tasić i Mladenović. Pogotovu se osetilo odsustvo eks kapitena Ljevice, nedostajala je njegova žustrina i pokretačka snaga koju poseduje, a koja saigrače motiviše da „grizu“. Naravno, i njegovi golovi. Ali, koga nema bez njega se mora i može, kaže ona naša. Sinoć nije bilo tako. Nije se moglo, moralo se. To najbolje zna i oseća trener Dodić, koji je morao tokom utakmice da „meša karte“, ali, nažalost, nije imao prevelik izbor u pronalaženju „one prave“. Treba verovati da će u tome uspeti u nastavku prvenstva.