Još jedan poraz domaćih „mineralaca“ pred svojom publikom. Možda i najbolniji u dosadašnjem delu prvenstva Prve rukometne lige – Istok. Dva boda iz Bujanovca odnela je ekipa iz donjeg dela tabele, direktan konkurent Bujanovčanima u borbi za opstanak. Ali, ma koliko bio bolan, ovaj poraz aktuelizuje mnoga ranije postavljana pitanja o kvalitetu sadašnje BSK-ove ekipe i predstavlja suočavanje sa istinom. A ona je: BSK nema ekipu za ovaj rang takmičenja. Ima pojedinačno kvalitetne rukometaše i za viši rang, doduše, mali ih je broj takvih, koji bi, naravno, uz redovne treninge igrali i u višem rangu, ali nema ekipu koja bi u kontinuitetu igrala u pobedničkom ritmu. Složio se neko ili ne – ta bolna istina potvrdila se i na sinoćnoj utakmici protiv Jagodinaca. Domaćin je u prvom poluvremenu i pokazao nešto od priželjkivane kolektivne igre. Bar onoliko da na odmor ode sa egal rezultatom. U nastavku – katastrofa. Potpuni raspad. Za nepunih devet minuta postigli su domaći rukometaši 1, primili 8 golova. I već se tada pomirili sa porazom. Bez mnogo uzbuđenja, sekiracija i razmišljanja o svom ponašanju. Potpuno anemični, nezainteresovani, potpuno odsutni. Primali su golove kada su imali dva igrača manje, što se i može prihvatiti, ali ne i činjenica da su na isti način dozvoljavali protivniku da povećava svoju prednost i kada su bili brojčano jači. Jagodinci su ostvarili cilj, baš kao i Vlasotinčani pre dve nedelje. Ne posle neke briljantne partije, iskoristili su mnoge slabosti domaćih, koji će, ne izvrše li se neke promene u ekipi (pojačanja, pre svega vraćanje otišlih igrača…) biti najozbiljniji kandidat za ispadanje. A tako nešto ni jedan pravi ljubitelj rukometne igre u Bujanovcu ne želi.