Trgovište, Bujanovac, 30.jun 2016. (BUpress) – Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da se domognu višeg ranga takmičenja, kada im je „već viđena“ titula prvaka iz raznoraznih razloga, čak i onih koji nemaju veze sa sportom(!), izmicala doslovno u samom finišu prvenstva, fudbaleri Pčinje iz Trgovišta najzad su uspeli su da ostvare san nekoliko prethodnih generacija – domogli su se Zone – jug. Sasvim zasluženo. Ubedljivo su osvojili prvo mesto u Pčinjskoj okružnoj ligi sa 84 osvojena boda, 6 više od najvećeg rivala – ekipe Ternoci iz Velikog Trnovca. Pčinjani su u 30 odigranih kola zabeležili 27 pobeda i tri puta su remizirali. Nisu osetili gorčinu poraza, što samo po sebi govori o njihovom kvalitetu.
U ekipi u kojoj je sve besprekorno funkcionisalo, a akteri na terenu u dresu Pčinje disali kao jedan, iskusnom Davoru Stojilkoviću nije bilo teško da svoju golgetersku misiju završi sa 20 postignutih golova, koliko je u proseku davao i u ekipama za koje je u dosadašnjoj karijeri nastupao: vranjskom Dinamu, hanskoj Moravi, bujanovačkom BSK-u, Nebeskim anđelima… Seća se da mu je lepu fudbalsku budućnost predvideo bujanovački legendarni trener Petar Batinić, kome je zahvalan što je uticao da se posveti „najvažnojoj sporednoj stvari na svetu“.
– Gol je moja opsesija. Živim za trenutak kada se mreža iza leđa golmana rivala zatrese. Najmanje mi je važno kako ću postići gol – levom ili desnom nogom, glavom, volejom, iz slobodnog ili kaznenog udarca. Važno mi je da je je sve regularno, da lopta pređe gol-crtu. Posle toga podelim radost sa saigračima, kaže izuzetno lepo vaspitan Davor, čije je radno mesto u timu, kako ističu u fudbalu „zaraženom“ Trgovištu – golgeter!.
Tri poslednje godine nastupa u dresu Pčinje, dao je veliki doprinos osvajanju titule, njegovi golovi su često odlučili pobednika, ali lično nije u potpunosti zadovoljan.-Žao mi je što sam odsustvovao sa nekih utakmica iz objektivnih razloga. Moj golgeterski učinak sigurno bi bio upečatljiviji.
Trgovište živi za fudbal. I ne samo meštani ove varošice, ceo Pčinjski kraj nestrpljivo iščekuje start njihovih ljubimaca. Svaka utakmica biće praznik za oči i dušu.
– Neće biti lako u višem rangu takmičenja. Sve ekipe su iskusne i kvalitetne. Znamo to, ali i znamo koliko mi vredimo. Sve ekipe poštujemo, ali ni jedne se ne plašimo. Spremićemo se nikada ozbiljnije i bez straha izlazimo svakome na crtu. Pa neka se na terenu odluči ko je bolji, ističe Stojilković. Iako je sve podredio svojoj Pčinji i saigračima, sa kojima je i izvan terena, kako kaže „ u bratskim odnosima“, ima veliku želju da se fudbalskim sladokuscima u Srbiji predstavi u dresu kluba koji igra u najvišem rangu takmičenja. – Dobijao sam i dobijam ponude iz srpskoligaških klubova, jednu i iz prvoligaškog kluba, doduše nije bilo ništa konkretno, tako da za sada ostajem tu gde jesam. Želja mi je da u ovim zrelim, najlepšim fudbalskim godinama zaigram za komšijski Radnik iz Surdulice, superligaša, koji je sportski ponos juga Srbije, ističe Stojilković.
Možda mu se želja i ispuni. Ko zna! Davor Stojilković je rekao svoje. Na fudbalskim stručnjacima iz Surdulice ostaje da procene njegove nesumljive kvalitete. I odluče hoće li mu poveriti „ radno mesto“ – golgeter u timu!