TRAGOVI VREMENA – SEĆANJA I RODOSLOVI (11)

0
2226

REĐAJU SE KUĆE U NASELJU ŽELEZNIČKA STANICA

PIŠE: Miodrag Popović

…Idući od Mićine kuće prema kraju ulice izgrađene su dve kuće doseljenika iz sela Žujinca i jedna ciganska kuće nekog Samira. A onda se dolazi do kuće Vase i Dragice. Oni su oboje radili u Duvanskoj stanici. Dragica je bila uključena u društveni rad. Bavila se malo politikom. Imali su dva sina i ćerku: Mile, Diva i Nina. Divina ćerka Slavica udata je za Ljubišu, sina Ileta Kalajdžije i Leposave. Preko puta Vasine kuće nalazi se kuća Fete, nadzornika pruge. Feta je Albanac. Oženjen je Hercegovkom  Mitrom. Imali su posinjenika Sinišu. Feta je bio dobar i veoma društven čovek. Družio se sa Srbima jer Albanaca na stanici nije bilo. Često je sa društvom bio kod Ilije u kafani. S obzirom da se družio isključivo sa Srbima, zvali su ga Sveta.
Ima jedna anegdota  vezana za tadašnji kafanski život na stanici. Jednog jutra u svanuće, Feta odlazi kući iz kafane. Primeti da je u hodniku upaljeno svetlo. Uze motiku i stade u baštu kao da nešto čeka.Iz kuće izadje mu žena. Vide Fetu u bašti i reče mu: „ A djesiti do sada, Feto?“. A on će njoj: „Ma, ćuti, ženo! Celu noć čekam krtinjka, a tiga razmava!.“ U društvu na Stanici kada bi neko od drugova zakasnio, obično bi se reklo – čeka krtinjka!
Od Fetine kuće sa desne strane prema centru je kuća Boceta i Slavke Ristić.  Dalje u produžetku je kuća Djoke Djordjevića. Sledeća do Djokine je kuća Mileta i Dare Petrović. Dara je bila učiteljica, a Mile nastavnik. Imaju ćerku Ljiljanu koja radi kao lekar u Nišu, i sina Gorana, koji radi kao ginekolog u Bolnici u Vranju. Odmah do njihove kuće je kuća Stojančeta i Dobrinke. Dobrinka je Bujanovčanka iz porodice Mitra Kubadžije. Pošto joj se prvi muž nije vratio iz zarobljeništva u Nemačkoj, preudala se za Stojančeta. Sa njima je živela i njena ćerka Milunka. Dobrinka je umrla mlada 1965. god. u 45. godini života. Sahranjena je na porodičnom groblju u Bujanovcu. Sledeća kuća u tom redu je Jančina. Janča ima sina koji se bavi umetnošću. Kuću su prodali i odselili se. Do Jančine kuće je Dobrijeva kuća. Dobri je bip šofer u Duvanskoj stanici. Imao je dva sina. Jedan sin mu je umro. Do Dobrijeve bila je kuća Branka Djordjevića. Branko je rodom iz sela Žbevca u opštini Bujanovac. Radio je u Duvanskoj stanici u računovodstvu. Bio je i finansijski direktor Duvanske industrije Vranje. U Vranju je napravio kuću. Ima sina Dragana koji radi u Bolnici na Odeljenju za transfuziju krvi. Sledečća je kuća Trajka i Verice. Ove poslednje tri kuće su prodate a na njihovom mestu podignuta je fabrika „ 7. Juli“. Iza ovih kuća nalazi se kuća Nade Kostić. Ona ima sina Mikija i živi u selu Ćukovac kod Vranja. Bila je otpravnik vozova u Preševu, pa je prešla u Duvansku stanicu u računovodstvo. Tu je dočekala i penziju. Na kraju ulice nalazi se Cobijeva kuća. Idući prema Preševu, iza kuće Uroša Kolara nalazi se kuća Ivana Pešića i njegove žene Lepe. Ivan je bio pekar. Nisu imali decu. Sa njima je živela Ljubica i njen muž Dragi koji je poginuo u ratu. Sa Dragijem je Ljubica imala ćerku Veru i sina Jeftu. Vera je bila udata za Vlastu, Dančinog sina. Vlasta je radio u pošti. Sa Verom ima dva sina. Jefta sa ženom Zagorkom nije imao dece. Do Ivanove kuće je kuća Cvetković Laze i Zlate zvanih „Šucurci“. Imali su jednog sina Vidosava i snaju Todosiju. Oni imaju troje dece: Milorada, Maru I Mileta. Pored njihove kuće je kuća Djordjević Stojančeta šnajdera i njegove supruge Stojne. Oni imaju četiri ćerke: Grozdu, Dobrilu, Nevenku i Stanu.
Od Stojančetove kuće desno put vodi do Radničke kolonije, koja je tu izgradjena 1952/53. godine. U prvoj zgradi stanovao je Boža Kostić i njegova žena Milunka – Mima. Boža je bio agronom i direktor Zemljoradničke zadruge u Preševu. Bavio se i politikom, ali je bio uspešniji kao privrednik. Tokom 1992. god. razboleo se od teške bolesti  i umro je u februaru 1993. god. Sahranjen je u rodnom selu Rataju kod Vranja. Njegova supruga Mima prodala je kuću 2000. godine i odselila se u Niš gde živi sa ćerkom Sladjanom, a druga ćerka Ivana živi u Beogradu.  U kući pored Božine stanovao je Dragi Kovačević sa suprugom Dragom. Imaju sina i ćerku. Pored njega živeo je Bora Dimitrijević. Sledeći stanari bili su Vlada šofer i Kosara, pa Mika Savić. Mika je radio u Duvanskoj stanici kao šef sredjivanja duvana. Jedno vreme bavio se politikom. Sin mu je bio dobar fudbaler. Napravio je vikendicu u selu Davidovcu kod Vranja. Sada je Mika pokojni. Do njegovog stana stanovao je Pera Kovačević, pa Novica, radnik Duvanske stanice. Do Novice je stanovao Halil koji je, takodje, radio u Duvanskoj. Pa onda Dobri koji je radio u Opštini, i na kraju kolonije stanovao je Keka Bećković. Keka je Crnogorac. U Preševo je došao pre Drugog svetskog rata. Oženio se Preševljankom. Imaju dvoje dece. Radio  je do penzionisanja u Duvanskoj stanici. Važio je za dobrog stručnjaka. Posle  penzionisanja kuću je prodao i odselili su se u Surčin.
Sa desne strane od kuće Bože Kostića nalazi se kuća Stojadina Filipovića i njegove supruge Stane. U istoj avliji je i kuća njegove ćerke Vladanke. Njegova ćerka Kruna bila je udata za Mileta Stojanovića „Meklauda“, doktora koji je radio u Domu zdravlja u Bujanovcu. Ćerka im je umrla a sin je oženjen Bujanovčankom. Sada su Kruna i Mile razvedeni. Najmladja Stojadinova ćerka  Ana udata je za Ljubišu i žive u porodičnoj kući u Bujanovcu. Do Stojadinove kuće je kuća Radojka i Gorke.  Radojko je bio učitelj  a Gorka domaćica. Nisu imali dece. Radojko se bavio pčelarstvom. Gorka je najstarija ćerka Donče i sestra Žikine Pravde, a braća su joj već pomenuti Vlasta i Aca. Radojko i Gorka živeli su srećno. Posle penzionisanja prodali su kuću i odselili se u Niš. Tamo su umrli i shranjeni su na Niškom groblju. Pored Radojkove kuće je kuća Živka Petrovića. Živko je bio reonski instruktor za duvan. Bio je veoma pedantan. Nosio je uvek lepo odelo i mašnu. S obzirom na posao kojim se bavio, uspevao je da bude uredan i komunikativan. U ulici Dimitrija Tucovića stanuje Vasko, pa odmah do njega Kene. Kene je radio u Zemljoradničkoj zadruzi u računovodstvu, pa do njega je živeo Cona Čarapar, zatim Dragi Petrović, pa Zlata. Do Zlatine kuće je kuća Djoke Djordjevića, pa kuća Vlaste Opštinara. Do njegove kuće je Nisina kuća. Nisa je radio u Krečani. I na kraju ulice nalazi se kuća Djoke Železničara…
NASTAVLJA SE…

O autoru: Miodrag Popović, diplomirani inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana, kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao veliki ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama, ali i proznih dela… Narednih nedelja o njegovim sećanjima i prikupljenim istorijskim zapisima na prohujala vremena, „da ih ne bi pokrio zaborav“, čitajte svakog ponedeljka samo na portalu „BUPRESS“.

LEAVE A REPLY