PRIČA O POPU LjUBI
PIŠE: Miodrag Popović
…Pisanih dokumenata o mojim daljim precima nema. Sasvim je sigurno da su događaji i imena predaka prenošeni besedama u dugim zimskim noćima. U 19. veku, naročito u drugoj polovini ovog veka, mogu se naći dokumenta o delatnostima i životima pojedinih predaka Ljubine familije. Ovo je razumljivo jer tada nije bilo škola, pa ni školovanih ljudi. Sve se svodilo na sećanja u kojima uvek ostaju najhrabriji, najzaslužniji i najvoljeniji. Po svim tim sećanjima prenošenim sa kolena na koleno, pamti se najstariji predak moje familije. Zvao se Stoša. Zvali su ga i Gadža. Po njemu je familija nosila ime „Gadžina familija“. Prema predanju, Gadža je živeo krajem 17. i početkom 18. veka u Gornjoj Pčinji. Pošto je za vreme turske vladavine uvek bilo nameta i terora nad narodom, sumnja da neko štiti pojedince kod Turaka je izazivala gnev i odmazdu. Na takve postupke Turaka odgovori su bili identični. Tako se desilo da je u jednom sukobu s Turcima Gadža ubio jednog. Od tada njegov dom je bio šuma i ilegala. Pop Gadža je imao ženu ali nije imao poroda, pa je posinio Aleksu. Aleksa je bio napredan mladić, pametan i vrlo preduzimljiv za sve poslove. Uspešno je izvršavao sve zadatke i sa Turcima, po onoj narodnoj: „Nema krive linije po kojoj se ne može ići pravo.“ Nalazio je rešenja i izbegavao zamke i opasne sukobe. U braku sa Tašom Aleksa je imao osmoro dece: Antu, Jovana, Arsu, Miku, Tašu, Jelicu, Stojana i Ristaća. Njegov treći sin, pop Arsa imao je četvoro dece: Nataliju, Katu, Ljubomira i Milana. Pop Ljubomir je moj deda. Imao je sedmoro dece: Stojana, Stanu, Stojčeta, Vlatka, Stojadina, Radisava i Dobrivoja..
SeloBukovljane u kojemjepopLjubabioparoh i učitelj, nalazi se na području Široke planine, na 954 metara nadmorske visine u blizini Trgovišta. U podnožju sela teče Mala reka koja izvire na German planini iz nadkote „Peren“ na 1.326 metara nadmorske visine. Od izvora Malareka spuštase pored sela Cvetišnice, pa ispod Bukovljana, između sela Šumate Trnice, Maglenca i Rajčevca, uliva se u reku Pčinju. Selo Bukovljane nalazi se sada na teritoriji BJR Makedonije. Događaji koji se odnose na njegovo četništvo dešavaju se u razdoblju 1902 – 1912. godine, nastavljaju u toku prvog svetskog rata kada mu gine brat Milan. Pop Ljuba često je posećivao manastir Sveti Prohor Pčinjski. U to vreme u manastiru je bilo dosta kaluđera i radnika. Imali su krupnu i sitnu stoku, dobru poljoprivredu, voćarstvo i vinogradarstvo, baštovanluk i drugo. Bilo je oko tridesetpetoro ljudi koji su obavljali ove poslove. Mesto gde su svake godine odvajali priplodnu stoku od jalove, u planini iznad manastira, nazvaše Delinovica i tu je nastao zaseok po istom imenu. Pop Ljuba je u Bukovljanu živeo sa svojom suprugom Simkom, u maloj kući koja je imala samo dva odeljenja i bila pokrivena slamom. Tu su izrodili dvoje dece: Stanu i Stojana. Stojan je umro kao dete.
Pop Ljuba je već imao družinu od sedamanaest odabranih ljudi, proverenih posvom karakteru, patriotizmu i neustrašivosti. U to vreme Bugari nastavljaju sa egzarhijom stanovništva. Mitropolit Firmilijan pokušao je 1902. godine da spreči takvu tendenciju Bugara. On vrši kanonsku posetu Bujanovcu i Radovnici i skida anatemu pojedincima od izražene bugarizacije. Na povratku iz Radovnice, u crkvi Svete Petke u Kleniku rukopolaže za igumana manastira Sveti Prohor Pčinjski popa Stojana Popovića iz Klinovca. Ovaj iguman u saradnji sa tutorom Nedeljkom Kovačevićem, vrlo uspešno je vodio ekonomiju Manastira. Dolaskom Bugara 1915. godine nastavlja se bugarizacija stanovništva i potera za učiteljima i popovima. Tako pod udar Bugara dolazi i manastir Prohor Pčinjski. Te godine Bugari hvataju igumana ( sada ) Vladimira i na zverski način ga ubijaju na mestu svanom „Vrtena kruška“ kod sela Lukarce. Pop Ljuba bio je u stalnom pokretu. Proganjali su ga Bugari, koji su proganjali i ostalo sveštenstvo i učitelje. Posle revolucije Mladoturaka 1908/1909 i svrgavanje sultana Abdul Hamida, izvesno vreme vladalo je zatišje. Brzo se videlo da se nije ništa bitno promenilo. Samo se, budi rečeno, promenio oblik turske pljačke i tortura raje…
U razdoblju od 1903-1914. odine pop Ljuba menjao je mesto svoje parohije. Bio je i staratelj manastira Sveti Stefan u Gornjem Žapskom. Stanovao je u kući svoga dede i tu je sa suprugom Simkom izrodio još šestoro dece: Stojčeta, Vlatka, Vericu, Stojadina, Radisava i Dobrivoja. Prva tri deteta rođena u Gornjem Žapskom umrla su mlada. Bili su veoma teški uslovi života. O tim događajima i mukotrpnom životu naroda pričao mi je najmlađi sin popa Ljube, moj stric Dobrivoje (rođen 1915. godine)
NASTAVLjA SE…
O autoru: Miodrag Popović, diplomirani inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana, kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama, ali i proznih dela. Narednih nedelja o njegovim sećanjima na prohujala vremena i prikupljenim istorijskim zapisima, „da ih ne bi pokrio zaborav“, kako kaže – samonaportalu „BUPRESS“
(FOTO: Miodrag Popović)
