Bujanovac, 30.april 2019. ( Bupress ) –Tradicionalno, decenijama unazad, trećeg dana Vaskrsa, jedna ulica u Bujanovcu, nekada poznata kao Zbirište, mnogima i kao Bulčina mahala (zvanično – Stepe Stepanovića ) i danas je bila mesto okupljanja Bujanovčana i brojnih gostiju. Povod – uskršnji praznici i podsećanje na jedan dogadjaj iz turskog vremena, kada je, po predanju, ovdašnji srpski seljak doskočio nadmenosti i sili. Ni manje ni više, nego preko organizovanja neobične svadbe.
Elem, znajući da će mlada, po običaju, prvu bračnu noć provesti sa turskim begom, a ne sa mladoženjom, odluče Srbi da begu prirede iznenadjenje. Prijave svadbeno veselje, pripreme sve kako dolikuje i počne svadba. Sve je proteklo kako treba, naravno, pod nadzorom, turski beg se pripremao za ono “što mu pripada”, čekajući da se sve završi i mlada dodje kod njega. I bi tako. Ali… Nervirao se beg kada je onako lepu ali stidljivu mladu počeo u mraku da pipa, a ona se opirala. A tek kako je pobesneo kada ju je opipao… Mlada je ustvari bio lep i naočit momak Relja koji je bio izabran da na svadbi glumi snašu. Predanje kaže da je turski beg bio milostiv, da je Srbima optostio što su ga osramotili, diveći se njihovoj hrabrosti. Nikada više nije poželeo da mu srpska snaša uskoči u postelju prve bračne noći, a to je preporučivao i sunarodnicima…
Pre početka “svadbe”, organizovane po veoma lepom vremenu, u Bulčinoj mahali, nastupili su članovi KUD-a iz Makedonije a posle njih članovi ovdašnjeg KUD-a “Soko”. Malo je reći da su oduševili prisutne. A zatim je sledio svadbarski ritual – odlazak po mladu (nedaleko od mesta događaja) i zajednička trpeza sa voljenima. Danas je “snaša” Relja bio dugogodišnji protagonista – Ivica Tomić. Pavle Nikolić, takođe penzioner, nastavio je u “koži” mladoženje Trajka. Dever je bio Marko Spasić, učenik. Ne slučajno. Njegov pradeda Rade iz familije Idrisci, bio je jedan od zaštitnih znakova ne samo ove svojevrsne bujanovačke manifestacije. Tradicija se nastavila.
Uz muziku zaorilo se “svadbarsko” kolo, deca su, kao i stariji isprobavali jačinu jaja (za “jes”), gledali i slušali o jedinstvenoj svadbi na ovom području, čvrsto verujući da bi u nekom narednom periodu mogla da bude bujanovački brend. Ma koliko god neki smatrali da je u pitanju paganski običaj. Za kraj reči starijeg čoveka koji se “našao na svadbi”: vidite, ne pada kiša. I begu su presahle suze … Aludirao je na vremenske neprilike, kišu koja je decenijama padala baš na ovaj dan, a što se tumačilo “prolivanjem begovih suza”…