74 – (POD) SEĆANJA: BUJANOVAČKA PREVIRANJA I NADANJA

0
1542

Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… BuPress će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

Uhvatio ih je bes

Bujanovac – Kao da je vreme stalo, u Bujanovcu kao da se u medjuvremenu baš ništa nije promenilo. A promenilo se mnogo toga. Pre svega, promenila se loklana samouprava posle prošlogodišnjih prevremenih izbora, mnogi veruju iznudjenih od medjunarodne zajednice, u Preševu, Bujanovcu i Medvedji.
     Predstavnici albanskih političkh partija osvojili su vlast, predsednik opštine je Albanac, predsednik SO njegov sunarodnik. Direktori i predsednici upravnih odbora u većini ovdašnjih javnih preduzeća su takodje Albanci. Promenila se i struktura zaposlenih u opštinskim organima i javnim preduzećima. Naravno, u korist Albanaca.
DRUŽENJA NEMA
     Činjenica je da armija njih još uvek čeka na radno mesto. Ali medju njima nisu samo Albanci. Šta više, na tržištu rada njih je i najmanje. Ovdašnja slabašna privreda muku muči da obezbedi plate i zaposlenima, u šta se posle godinu rada na novim funkcijama uverilo i aktuelno opštinsko rukovodstvo.
     Bujanovačka opština je skoro tri godine veliko radilište. Uz pomoć Vlade Srbije i medjunarodnih organizacija izgradjeno je i asfaltirano na desetine kilometara puteva, sportskih terena, školskih i zdravstvenih ustanova… Nedvosmisleni utisak je da je u ovom periodu više izgradjeno nego decenijama unazad.
     Multietnička policija je po mišljenju svih relevantnih faktora više nego uspešno realizovan projekat koji besprekorno funkcioniše. Ukinuta je i godinama primenjivana neustavna zabrana prometa nepokretnosti izmedju lica različitih nacionalnosti, pa Albanci sada kupuju srpske kuće i imanja bez ikakvih smetnji. Velelepne gradjevine niču u Bujanovcu skoro na svakom koraku, lokali i radnje u glavnoj ulici, većinom su vlasništvo Albanaca.
     Multietničnost življenja podrazumeva druženje, iako se mora reći da njega nema mnogo. Ali od nečega se mora početi. Pitanje je koliko ima dobre volje i iskrenosti medju Albancima da na ovim prostorima uistinu žele da žive sa drugima. Utisak je da većina njih ne opravdava poslednje terorističke napade svojih sunarodnika, ali je i utisak da javno niko od njih te napade ne osudjuje. Iz straha, ili nečeg drugog, ko zna.
     – Ne valja, ništa ne valja ovo što se sada dešava. Ubiti bilo koga pogotovo decu je veliki greh. Bog takvima nikada neće oprostiti. A i ovde je bilo loše skoro. Ponovo se sprema da ne bude dobro. Imam tri unuka od ćerke i sina, plašim se da ih „oni“ ponovo ne vrate u šumu, priča nam stariji Albanac, koji nas moli da mu ne objavljujemo ime.
     – Ne plašim se ja za sebe, star sam, ali porodica će mi nastradati, njih je uhvatio bes…
     Kaže nam još starina da nije lako, „ali se bolje živi“. – Mnogo prijatelja imam medju Srbima. Jedva sam dočekao da se sve smiri, da se ponovo posećujemo. Ne vidim šta je tu loše. Godinama ovde živimo zajedno, tako su živeli i naši stari. I treba tako da ostane. Onima kojima se nešto ne svidja neka idu, golem je svet, dodaje.
KRVI JE DOSTA
Mišljenje ovog starijeg Albanca nije usamljeno. Mnogi tako misle, ali to mišljenje javno ne smeju da saopšte plašeći se odmazde onih koji bi ovde želeli „istočno Kosovo i veliku Albaniju“ da vide. Očigledno je da sve konce u svojim rukama žele da drže ekstremističke grupacije, ovdašnje i sa Kosova i da je njihov cilj destabilizacija juga centralne Srbije, na koji se pre nešto više od dve godine vratio mir i koliko – toliko počeo multietnički život.
     Koliko će u tome uspeti zavisi od odgovora aktuelne vlasti, državnih organa i medjunarodnih posrednika, koji su u svakoj prilici isticali da će u ovim opštinama napraviti ambijent u kome će se lepo, pre svega, mirno živeti. Gradjani očekuju da se to i ostvari, jer je očigledno da je ratovanja, prolivanja krvi i ubijanja, već svima dosta.

     „Politika“ –18. avgust 2003.

LEAVE A REPLY