Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

 Veći rang – prava mera

Košarkaši BSK-a kreću stopama rukometaša i fudbalera

Bujanovac – Jedan su od najmladjih članova nevelike porodice Sportskog društva BSK. I „večito“ treći, iza rukometaša i fudbalera. Po značaju. Košarkaši BSK-a, člana Druge Srpske lige – Istok, treću sezonu bitišu u ovom rangu takmičenja. I već im je, čini se, dosadilo da igraju sa istim protivnicima. Potvrdjuju to i reči Nenada Stajića, kapitena i trenera ovog tima, koji se posle neugodne povrede i operacije oporavlja spremajući se za novu sezonu.

     – Ovo prvenstvo je već pri kraju. Pratili su nas mnogi pehovi. Pored mog višemesečnog odsustva sa parketa, još nekoliko košarkaša je iz raznoraznih razloga bilo izvan takmičarskog pogona, tako da će osvojeno peto mesto na kraju ove sezone biti „puna kapa“ za nas. Ali, već od starta noog prvenstva ističemo kandidaturu za najviši plasman i prelazak u viši rang. Stajić ispoljene abicije potkrepljuje argumentima. Imamo nekoliko vrhunskih igrača iz Vranja koji čine glavne poluge u timu. Miuslim tu na braću Raičević, Veselinovića, Radovića, Mitića, Jovanovića. Već su sazrele i naše bujanovačke nade Zoran Jovanović, Milić, Rančić, Tasić, Kostić. Pojačaćemo se sa dvojicom-trojicom iskusnih igrača sa strane i mislim da ćemo biti spremni da jurišamo na prvo mesto.

     Bratislav Lazarević, predsednik kluba, inače sekretar Opštinske organizacije Crvenog krsta, ne propušta nijedan trenutak da bude sa ekipom. Uvek je sa košarkašima. I na treninzima i na utakmicama. U potpunosti podržava razmišljanja kapitena Stajića.

     – Želimo da krenemo stopama naše starije „braće“ – rukometaša, koji su na korak od plasmana u Super ligu, i fudbalera, koji su bili na dobrom putu da se plasiraju u Drugu ligu, malo su posustali, ali će sigurno u veći rang – jedinstvenu Srpsku ligu. Naše ambicije namaju nikakve veze sa nekakvom sujetom, nešto u stilu – čula žaba da se konj potkiva… ne, nikako. Mislimo da imamo kvalitet da to ostvarimo. Uslovi za treninge i utakmice u sportskoj hali su na najvišem nivou, interesovanje za naš najtrofejniji sport u samom gradu i okolini je veliko. Imamo sopstvenu košarkašku školu sa preko sto polaznika. A, da budemo iskren, ne želimo da više „brukamo stariju braću“, pa da na njihove utakmice dodje po 1.500 i 3.000 gledalaca, a naše utakmice posmatra jedva stotinak. Druga će priča biti kada ovde počnu da dolaze Beogradjani, Kruševljani, ističe Lazarević.

     Bujanovac je mala sredina, ali sa ispoljenim velikim osećajem za sport. Stoga i ne čudi što se o ovom gradu sve češće i sve više priča u sportskom kontekstu. Možda danas više o rukometašima i fudbalerima, a već „sutra“ i o košarkašima.

„Politika“ – 1. april 2003.