Talentovani klinci vraćaju nadu

Bujanovac, 2.oktobar 2018. (BuPress) – Za sedam decenija uspešnog postojanja i takmičenja u različitim rangovima takmičenja bujanovački fudbalski klub mnogo toga lepog, ali i ružnog preturio je preko glave. Bio je nadomak plasmana u savezni rang takmičenja, sapleo se, kao i mnogo puta pre toga, ali je uzdignute glave nastavio da se bori i uvek bude na putu oporavka i vraćanja na stare pozicije. Ali, pre nekoliko godina desilo se ono što ni najveći pesimisti nisu predviđali – BSK je dotakao samo dno. Stigao je do najnižeg ranga takmičenja – Pčinjsku okružnu ligu, iliti „beton ligu“, u kojoj danas bitiše, bez velikih izgleda da se u dogledno vreme domogne višeg ranga takmičenja (zonskog), gde mu je u najmanju ruku i mesto. Ipak, desilo se nešto lepo u spletu svih ružnih stvari koje su se poslednjih godina izdešavali u jednom od najstarijih fudbalskih kolektiva u Srbiji. Nekadašnja zapažena fudbalska imena koja su pronosila slavu BSK-a širom Srbije odlučila se za povratak u voljeni klub. Naravno, kao spasioci. U sada drugim ulogama – kao treneri i članovi stabilne i ozbiljne uprave. Spasić, Stojanović, Stojilković, Petković, Tašković, Đorđević… zasukali su rukave i latili se nimalo lakog posla.
Za početak – uspeli su da kompletiraju prvi tim, da fudbalski pogon u kome se jedva „krpilo“ 11 igrača prošire na 18. Ali, ono što su sebi postavili kao glavni cilj nije bio vezan za jačanje prvog tima dovođenjem kvalitetnih igrača sa strane radi promene ranga takmičenja, već za stvaranje baze koja se nekoliko godina unazad „zagubila“ i otišla u zaborav. Počeli su sa malom školom fudbala, kakva je pre desetak godina postojala u klubu. Otvorili su vrata kluba mladima. Shvatili su da budućnost i opstanak BSK-a leži u mladima. Da će se sa njima vratiti na stare staze uspeha. Ne odmah, ali za nekoliko godina sigurno. – Godinama se mislilo samo na prvi tim, u njega se ulagalo, dovodili se fudbaleri proverenih, ali i sumnjivih kvaliteta. Trošio se novac, verovatno ga je bilo. Svesno ili nesvesno totalno je zapostavljen rad sa mladima koji su razočarani odlazili u obližnje seoske klubove, željni fudbala. A kada je ponestalo para fudbaleri sa strane izgubili su glavnu motivaciju, jedan za drugim odlazili su iz kluba. I … ostao je BSK na „staklenim“ nogama. I prsnuo je. Toga više neće biti, krećemo od početka ali sa čistom situacijom. Para imamo koliko da „preživimo“. I preživećemo. Imamo toliko energije i ljubavi prema klubu da nam nije ništa teško da uradimo. Milina je raditi sa decom koja će, ubeđen sam „koliko sutra“ biti standardni prvotimci jednog jačeg i kvalitetnijeg tima BSK-a. Naravno, u višem rangu takmičenja, glasom punim optimizma kaže Boban Stojanović, nekadašnja „britka sablja“ u odbrani BSK-a, danas stub nove uprave kluba. I sa zadovoljstvom ističe uspehe pionirskog kluba koji se za sada jedini takmiči, a uskoro bi trebalo da krenu i petlići, od kojih neki i sada ravnopravno treniraju sa starijim drugarima prepuni želje da zaigraju, među njima se posebno ističe 8.godišnji Uroš, Stojanovićev sin, koji potvrđuje pravilo da iver ne pada daleko od klade… Elem, izabranici trenera Nebojše Taškovića u dva prethodna kola Pčinjske lige do nogu su potukli svoje protivnike – Vihor iz Žbevca 4:0 i Južnu prugu iz Vladičinog Hana 7:0. Nadaju se da će u derbiju sledećeg kola pobediti i vršnjake iz Bukurevca (Preševo) i naći se na vrhu tabele. Stefan Stanković, Nemanja Mladenović, Željko Kljajić, Denis Aćifi i Nenad Jašarević sa ostalim saigračima daju nadu u budućnost ovdašnjeg fudbala. I njegov opstanak koji je u jednom momentu bio doveden u pitanje.
Očigledno je da se bujanovački BSK posle višegodišnjeg lutanja od nemila do nedraga nalazi na dobrom putu…

Foto: BuPress