Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

 BSK dom Salihija

Bujanovac – Arton Salihi (17), postao je prvotimac ovdašnjeg zonaša BSK-a, u tek završenoj jesenjoj sezoni.

     Odmah po dolasku iz Asa, člana Pčinjske okružne lige, koji sa uspehom trenira njegov otac Ekrem, a za koji nastupaju fudbaleri albanske nacionalnosti. Za neupućene, kojih ima, ali u daleko manjem broju, bilo je iznenadjenje kada su na terenu, u plavo-belom dresu „romantičara“ ugledali supertalentovanog mladića. Vratio se u BSK, klub Salihija, poštovane albanske porodice koja živi u Bujanovcu.

     Ekrem Salihi (51), Artonov otac, 80-tih godina prošlog veka je bio nezamenljiv bek u tada srpskoligašu BSK, igrajući zajedno sa šest godina starijim bratom Ajredinom. Obojica su u bogatoj fudbalskoj istoriji BSK-a zauzeli značajna mesta, kao beskompromisni borci na terenu. Ajredinov sin Elvir, Artonov brat od strica, nastupao je za omladince BSK-a. Kasnije ga je životni put odveo u drugom pravcu. Danas radi kao policajac. Redovni je posetilac fudbalskih utakmica, kao i njegov otac, član uprave bujanovačkog zonaša.

     Arton Salihi, kako priznaje, sluša savete strica Ajredina i oca Ekrema, koji ga prati samo kada AS ne igra utakmice u istom terminu. Najvažnije mu je što mu pre svake utakmice, kao zadatak, postavi trener Radoje Aleksić.

     – Nije mi jasno zašto se neki i pitaju šta će Albanac u timu gde su svi ostali fudbaleri Srbi? Igrali su pre mnogo godina i moj otac i stric, čini se, tada je bilo mnogo manje ljudi opsterećenih politikom, nisu ih interesovala prezimena fudbalera, već njihovo ponašanje i kvalitet na terenu. Pričali su mi kako su igrajući za BSK stekli mnoga prijateljstva širom Srbije, koja i dan-danas traju… Jednostavno, moja porodica nije opterećena nikakvnim dnevno-političkim zbivanjima. Želim da osvežim sećanja na prezime Salihi, da se ne zaboravi – kroz osmeh govori Arton, koji ima mnogo želja vezanih za  sebe i klub koji voli.

     Ne i neostvarljivih za 17-godišnjeg Artona Salihija.

„Žurnal“ – 8. decembar  2012.