Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi  kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…

 Heba pred istupanjem

Nisu  rukometaši bujanovačkog superligaša „BSK Hebe“, očekivali da se iz Berana, vrate sa dva boda. Opterećeni  problemima u sopstvenim redovima, pre svih povredama standardnih Predraga Dabetića i Stanislava Stojanovića, koje očekuju operativni zahvati, kao i nekim organizacionim teškoćama, na utakmicu su otišli ne preterano ispunjeni optimizmom, ali potpuno uvereni da ih očekuje prijatno gostovanje, da će im Beranci bar približno uzvratiti gostoprimstvo na koje su naišli u prvom kolu kada su iz Bujanovca otili sa jednim bodom i velikom zahvalnošću domaćinu što ih je dočekao „kao rodjenu braću“.

     A na šta su naišli? Na nepijateljski raspoložene i ostrašćene domaće rukometaše koji su jenostavno morali da pobede, kako su to i otvoreno predočili gostima. Ali, izgleda da im je to bilo malo. Malo im je bilo i što su isprebijali goste na terenu, već su obračun nastavili i posle utakmice , „u njihovom trećem poluvremenu“.

     Najgore je prošao trener „mineralaca“ Goran Tašković koji je dobio udarac u glavu, od čega mu je pozlilo u povratku. Udarac je dobio i Vlada Pavlović, glavna meta napada. Razjareni rukometaši domaćih, medju kojima su se posebno  „istakli“ Obradović, Spalević i Novović hteli su da završe započeti posao. Hteli su da malo izbatinaju i ostale gopstujuće rukometaše. I ko zna kako bi se završila ova „beranska duga noć veštica“ da Bujanovčane nije zaštitio novi trener Beranaca,  Nikola Adžić. Kao pravi sportsmen stao je u njihovu odbranu i sprečio divljanje svojih rukometaša, kojima, to je sigurno, nije mesto na rukometnom parketu.

     Trener Goran Tašković posle svega što je doživeo sa svojim rukometašima, ne može da se čudom načudi. – Nejasno mi je da se sve odvija pred očima sudijskog para Vuković (Beograd) – Nedeljković (Požarevac), od straha  „sabijenih u mišju rupu“ koji su tolerisali tokom cele utakmice ono što su domaći rukometaši radili. A radili su sve, osim onoga što se zove rukometna igra. Nisu smeli maltene ništa da sviraku u našu korist. Unapred su domaćinima dodelili pobedu, jer su, to smo čuli, ne tako davno dobili batine u ovoj istoj dvorani, pa su iz toga izgleda izvukli pouku (!!!). Pa gde to ide naš rukomet kada se ovakva kaubojština dešava? Zašto su delegirani, ako se znalo šta su doživeli u toj istoj dvorani? Ko im to testira količinu hrabrosti? Zabrinulo me je i ponašanje delegata Branislava Kristića, koji „ništa nije video“. Sramota, sramota. Više od udaraca me boli ovakva nepravda prema nama. Jer, nismo ovo zaslužili. Izgubili smo nekoliko utakmica u Bujanovcu a gostujuće ekipe su ispraćene aplauzom, na način kako to dolikuje, zašta su nam izražavali veliku zahvalnost. A, šta se to nama dogadja. Biju nas, a niko ništa ne vidi. Treba nam otvoreno reći ako nekome  smetamo. Uostalom, posle svega, predložiću da istupimo iz lige. Pa nema više svrhe da se takmičimo, kada je izgleda sve jasno (!), glasom punim gorčine kaže Tašković.

     Vodja ekipe „mineralaca“ na ovoj utakmici Oliver Trajković, kratko je izustio: – Ovo je katastrofa za rukomet. U deliocima pravde sam video mafijaše obučene u sudijske dresove, a u nekim domaćim rukometašima tabadžije koji se sreću na sumnjivim mestima.

     Rukometni klub „BSK Heba“, će, kako smo saznali večeras imati hitan sastanak na kome će izdati saopštenje povodom „beranskog trećeg poluvremena“ i svom daljem bitisanju u Super ligi.

„Žurnal“ – 11. novembar 2003.