Prelepo je, za sve nas ovo je nezaboravno iskustvo

Bujanovac, 16. maj 2018. (BuPress) – U okviru projekta „Naš grad, naše škole“ koji relizuje Služba Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa sa partnerskom organizacijom Grupa 484 uz podršku Pestaloci dečije fondacije, grupa od 40-oro učenika srpske i albanske nacionalnosti iz šest škola sa teritorije opštine Bujanovac, dve srednje „Sveti Sava“ i „Sezai Suroi“, i četiri osnovne – „Branko Radičević“ i „Naim Frašeri“ iz Bujanovca, „Ali Bektaši“ iz Nesalca i „Vuk Karadžić“ iz Levosoja, zajedno sa svojim supervizorima od 9. maja boravi u Švajcarskoj, i  boraviće tamo do 24. maja kada se vraćaju u Srbiju, svojim učeničkim obavezama.

O proteklim danima provedenim u Dečjem selu Kinderdor – Pestaloci, utiske nam prenosi Bogdan Matić, osmak iz OŠ „Branko Radičević.

„Period prilagođavanja na novu sredinu, u jednoj za mnoge od nas nepoznatoj zemlji, trajao je vrlo kratko, najviše jedan dan. Vrlo brzo smo se uklopili u kućni red i prihvatanju obaveza.  Smešteni smo u dve prelepe kuće, podeljeni smo u četiri grupe po petoro, a u sobama spavamo po troje. Radni dan nam počinje u 9. Ustajanje je sat ranije, doručak i počinje ono zbog čega smo i došli ovde. Radimo projekte o interkulturalnoj razmeni, saradnji među ljudima različitih nacionalnosti, razbijamo stereotipe o razlikama. Zajedno sa našim vršnjacima iz Švajcarske, kojih otprilike ima koliko i nas. Edukativne radionice traju od 9 do 17 popodne, naravno sa pauzama za ručak i male odmore. Hrana je prilagođena svima nama, ukusna je i deo je švajcarske kuhinje.

„Slobodno“ u selu imamo do 22. U ponoć svi u krevet, na spavanje. Da li smo disciplinovani proveravaju naši supervizori o kojima možemo da izreknemo samo reči hvale. Veoma su pažljivi prema nama. Trudimo se da im uzvratimo na najbolji način. Moram da ih poimenično pomenem, zaslužuju to. To su: Tamara iz Niša, Bejtula iz Bujanovca, Fatos iz Preševa, Katarina i Sanja iz Vranja, Halide iz Trnovca…

Vikend dane koristimo za izlete. Prošlog vikenda smo boravili na planini Santis. Bilo je prelepo. Predstojećeg vikenda idemo u Lucern, posetićemo Rajnine vodopade, muzej Tohnorame u Vinterturu. Biće lepo, to znam. Ma sve je ovde lepo i zanimljivo. Za sve nas ovo je jedno novo, lepo i nezaboravno iskustvo. Po meni, postavljeni cilj već je ispunjen. Teme koje su obrađivane i o kojima će se tek razgovarati pogodile su u sam centar našeg interesovanja. Itekako postoji razmevanje među nama. Trebalo je da budemo malo više zajedno, odvojeni od sredine i pričama nametnutog stereotipa i zabluda. Na pravom mestu. Deluje neverovatno, ali je istina. Ovde se mnogo više družimo sa Albancima nego što smo za svo proteklo vreme to činili u Bujanovcu. Sklopili smo, verujem dugoročna prijateljstva sa Švajcarcima. I kada se budemo vratili svojim kućama, porodicama, školskim obavezama, nećemo zaboraviti UNESKO ciljeve o pravima deteta i njegovog obrazovanja: učiti da znam, učiti da uradim, učiti da živim zajedno sa drugima, učiti da budem razvijena ličnost… Ovde u Švajcarskoj smo, praktičnije nego bilo gde do sada – to naučili“, završava svoj raport 15. godišnji član Grupe učenika iz Bujanovca Bogdan Matić.

Foto: B.Matić (BUpress)