Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…
Bujanovac slavi samo Dan Evrope
Bujanovac – Decenijama je Bujanovac kao dan svog oslobodjenja slavio 7.septembar (kao i susedno Vranje) kada su, prema istorijskim podacima i svedočenju živih aktera, toga dana 1945. godine u ovaj grad ušli oslobodioci. Statutom SO, zaslužnim pravnim licima i pojedincima za „izuzetne rezultate postignute u raznim oblastima…“ dodeljivane su povelje i nagrade, od novčanih do robnih, u vidu pozlaćenih, posrebrenih i bronzanih odličja. Promenom vlasti, devedesetih godina, „otkriven“ je novi momenat oko „istorijski najtačnijeg datuma oslobodjenja grada“!? Došlo se do saznanja (!) da Bujanovac jeste oslobodjen 7.septembra, ali samo na jedan dan, jer su oslobodioci, napadnuti od balista, bili pronudjeni da se povuku iz grada. Tek posle nešto više od dva meseca, 14. novembra, stanovnici ovog grada su mogli da slave potpunu slobodu, pa je kao „pravi“ dan oslobodjenja grada uzet ovaj datum, koji, nikako nije bio po volji predstavnicima albanskih političkih partija koji su već tada „ciljali“ vrh opštinske vlasti. Stojanča Arsić, aktuelni zamenik predsednika opštine Bujanovac, krajem devedesetih prvi čovek bujanovačke opštine, „ispravio“ je „ispravku“ Dana oslobodjenja grada, vraćanjem 7. septembra kao autentičnog datuma. I ne samo to. Odbornici su na skupštinskoj sednici održanoj 1. jula 1997. godine izglasali odluku o proglašenju Petrovdana gradskom slavom, na zadovoljstvo većinskog srpskog stanovništva u Bujanovcu. Litije ulicama grada krenule su te godine, 12.jula, prvi put posle 1939. godine. I sve tako do 2002. godine kada Albanci (na izborima posle oružanih sukoba 2000 – 2001 ) preuzimaju gotovo kompletnu vlast u opštini.
Predstavnici srpskih političkih partija u skupštinskim klupama sve više liče, kako i samo priznaju, na ikebanu. Pitaju se, ali ni o čemu ne odlučuju. Albanci drže „pogaču i nož“. (Ne) očekivano brišu iz opštinskog statuta sve ono što im nije po volji!? Legalno, uz podršku svojih većinskih odbornika.
Danas u Statutu SO Bujanovac nema više Dana oslobodjenja Bujanovca. Ni 7. septembra, ni 14. novembra. Izbrisan je i Petrovdan, kao gradska slava, a izglasan je i upisan 9. maj kao Dan opštine. Bujanovčanima, kojima je oduzet Dan oslobodjenja grada, ostalo je da sa ostalima u opštini slave Dan Evrope. I nametnuto da se više osećaju kao Evropljani nego Bujanovčani. Ma koliko im to prijatno ili neprijatno bilo. Onima koji su svoje najmilije izgubili u danima oslobodjenja, sigurno je najteže kada im se, posle svega, nameće pitanje – da li je Bujanovac uopšte oslobodjen grad!?…
Za nekoliko dana (28. novembra) ovdašnji Albanci će proslaviti državni praznik susedne nam Albanije. Bujanovac, tačnije Trg Karadjordja Petrovića, čija se izgradnja, kao i adaptacija Doma kulture „Vuk Karadžić“ užurbano privodi kraju, bolje rečeno graditelji se trude da stvore normalne uslove za okupljanje više hiljada Albanaca (kao što je bilo ranijih godina) koji bi proslavili „svoj dan“, koji će, nema sumnje, biti obeležen kačenjem zastave Albanije na zgradu SO Bujanovac i svečanom akademijom u Sali Doma kulture.
I ne samo pitanje – gde se „zagubiše“ Dan oslobodjenja i gradska slava Bujanovca, Bujanovčanima će se sama po sebi nametnuti pitanja – hoće li gradski trg i dalje nositi ime srpskog vožda, a Dom kulture oca pismenosti. Ili će se i oni negde „zagubiti“. Uz prećutnu saglasnost ili potpunu nemoć 11 srpskih odbornika, koji su u lokalnom parlamentu od 41 odbornika manjina, ali i kao takvi u tehničkoj koaliciji podržavaju većinske albanske predstavnike sa kojima dele vlast!
„Politika“ – 20. novembar 2014.