Najbolnije mesto u zoni odgovornosti 78. motorizovane brigade
Bujanovac, 13.april 2017. (BuPress) – Ispred spomenika, na mestu gde su pre 18 godina, tokom agresije, u herojskoj odbrani svoje domovine, živote na oltar otadžbine časno položili heroji, junaci 78. motorizovane brigade, major Ljubisav Stojanović, kapetan Dragan Lukić, stariji vodnik Željko Alar, desetar Dimče Stamenov, vojnici u rezervi Aleksandar Popović i Ninoslav Milenkov i vojnik na služenju vojnog roka Slobodan Mirković, danas su u znak sećanja, vence položile brojne delegacije iz Pčinjskog okruga.
Delegaciju Kopnene vojske predvodio je komandant general potpukovnik Milosav Simović. Potom su redom vence polagale delegacije: Pčinjskog upravnog okruga i grada Vranja, porodice poginulih pripadnika 78.motorizovene brigade, Centra BIA, Policijske uprave Vranje, SUBNOR-a Vranje, SUBNOR-a Bujanovca i Preševa, Udruženja potomaka ratnika do 1918.godine, vojnih penzionera, privrednika Bujanovca i Rezervnih vojnih starešina Bujanovac.
Posle intoniranja državne himne, prisutnima se obratio komandant 4.brigade Kopnene vojske pukovnik Slobodan Stopa, koji je, između ostalog istakao: „Rat nikome ne donosi sreću, najmanje ga žele vojnici, ali kada do njega dođe, vojnici su ti koji će prvi stati u odbranu svog naroda, svojih porodica, svojih svetinja, svoje otadžbine. Pre 18 godina, to su činili naši heroji 78.motorizovane brigade. Od bombi NATO avijacije poginuli su ljudi koji nikome nisu naneli zlo, naši saborci, koji su zajedno sa nama stali na put višestruko jačeg agresora, čvrsto rešeni da odbrane ono najsvetije, slobodu i čast otadžbine. 
Sa njima ovde, bio je i desetar Ivan Lazić, koji je teško ranjen, posle 21 dana provedenog u komi, hvala bogu, ostao je živ i danas je sa nama. Mesto gde se sada nalazimo, selo Reljan, ostaće najbolnije mesto u zoni odgovorosti 78.motorizovane brigade, a 15.april najtužniji dan u istoriji njenog postojanja. Današnje okupljanje, naš je najmanji deo duga prema našim poginulim saborcima i njihovim porodicama. 
Ovo mesto smo uredili, Spomen-sobu i spomenik u Vranju formirali i izgradili, rane su zarasle ali ožiljci i dalje bole i podsećaju na njihove likove i njihova dela. Neka gospod Bog da, da nikada više ne bude 15-ih aprila i ovakvih mesta. Zbog potomaka i budućih naraštaja, nikada ne smemo zaboraviti naše saborce koji su pali za slobodu otadžbine. Mi, njihovi saborci, dugujemo im večnu zahvalnost za sve što su učinili, dajući pri tome najvrednije što su imali – svoje živote, rekao je komandant Stopa.
