Bujanovac, 19.januar 2017. (BuPress) – Imali smo problem sa jednom pumpom u našoj Podstanici. Pregorela je. Morali smo da je remontujemo, baš na Badnji dan. Hoću da pohvalim radnike „Komunalca“ i našeg domara na požrtvovanju i uspešno završenom poslu. Sprečena je havarija velikih razmera. Sada je toplo. Jeste da u učionicama može da bude i toplije, ali dotrajalost stolarije čini svoje. Hladnoća se uvlači kroz vrata i prozore. Tražimo pomoć na sve strane oko promene iste, očekujemo je… Ipak, situacija u našoj školi je mnogo bolja u odnosu na druge škole. Krenuli smo na vreme posle produženog prazničkog raspusta. Skraćenje časova smo imali zbog velikog broja đaka-putnika koji nisu mogli na nastavu. Nisu imali prevoz. Opravdano su odsustvovali. Ali imamo i primer đaka koji su došli uprkos hladnoći i teškoj prohodnosti od svojih kuća dovde. To su učenici prvog razreda iz Žuželjice, Ljiljanca, Žbevca, Bogdanovca i Košarna. Videla sam učenika iz Ljiljanca koji je baš promrzao. Nije se žalio. Nije hteo da odsustvuje. Sreća je imati takve učenike, ponosimo se njima, ogdovor je Biserke Jović, direktorke Srednje stručne škole „Sveti Sava“ u Bujanovcu, na pitanje – kako su doživeli i preživeli protekle surovo hladne dane. I našom konstatacijom na samom početku razgovora za „BuPress“ da nam sve deluje nestvarno toplo i lepo, kao da nikakvih problema i nema.
Dan pre naše posete imali ste nadzor republičkog prosvetnog inspektora. Kako ste „prošli“?
– Jeste, imali smo inspekcijski nadzor. Inspektor je konstatovao da je škola dobro pripremljena, kontrolne liste dobro odrađene. Primedbe na rad gotovo i da nije imao. Ipak, očekujemo zvanični izveštaj i povratne informacije.
Odlučili ste da dva neradna dana nadoknadite krajem ovog meseca, ne u februaru. Zašto?
– Ministar je dao mogućnost školama da odluče kada će te dane odraditi. Moj predlog je da to bude 30. i 31. januar, ne 9. i 10. februar. Razlog: dati mogućnost učenicima da poprave ocene i imaju bolji uspeh na kraju prvog polugođa. Svi oni se na kraju „stegnu“, žele da imaju bolje ocene. To je karakteristično i kada je u pitanju kraj školske godine. Iako se ne slažem sa takvim načinom učeničkog razmišljanja, treba im dati šansu, makar ona stala u samo dva dana.
Da li je tačno da se u narednoj školskoj godini otvara još jedno odeljenje, da se kreće sa dualnim obrazovanjem?
–Biće to naš predlog Ministarstvu prosvete. Želimo to šesto odeljenje. Kombinovano. Od 30 učenika koliko bi ih se upisalo, polovina bi se školovala za zanimanje zavarivač, druga polovina za mašinbravara. Bio bi to naš ulazak u dualno obrazovanje. Otvoriće se mogućnost zapošljavanja svršenih učenika ovih obrazovnih profila. Imaće sigurno radno mesto. „Megal“ nudi 15 sigurnih radnih mesta za zavarivače, imamo već potpisan ugovor o tome, vranjska „Alfa“ takođe je pokazala interesovanje za buduće zavarivače i mašinbravare. Naravno, posle praktičnog rada. To je stručna radna snaga za njih, imaju potrebu, deficitarna su to zanimanja, sve više tražena. Izazov je to i za učenike koji bi, sigurna sam, oberučke prihvatili posao odmah posle završetka trogodišnjeg školovanja. Dugi niz godina smo bez tih zanimanja. Optimista sam oko dualnog obrazovanja. Proizvodna zanimanja biće sve traženija. Takođe, za narednu školsku godinu umesto komercijalnog, ponudićemo, odnosno vratićemo smer – ekonomski tehničar.
Izvršiće se analiza i sve će, verujem, biti poznato do upisa u narednu školsku godinu. Takođe, verujem da će svih šest odeljenja biti popunjena sadašnjim osmacima. Znači, sa 180 učenika. Prošle godine smo popunili dva, tri odeljenja polovično, pa ispada da smo od pet odeljenja popunili tri i po. Nije bilo zainteresovanih za neke profile zanimanja, a i svršenim osnovcima sa Kleničkog područja nekako je bliže Vranje, da li zbog većeg izbora smerova, ili iz nekog drugog razloga tek, sve manje ih je kod nas. Hoću da verujem da će se to promeniti. Mora da istaknem da smo dobili veliku podršku i saglasnost svih privrednih subjekata u opštini oko načina edukovanja učenika i njihovog znanja. Na praksi su pokazali veliku zainteresovanost za primenu onoga što su naučili, što govori o njihovom pravilnom usmerenju.
Da li ste razgovarali oko načina odevanja učenika i nastavnog osoblja, čestitosti izgleda, pristojnom ponašanju, uvođenju uniformi, oko čega se podigla „prašina“u javnosti?
– Jesmo o tome i razmišljali i razgovarali. Dobili smo i dopis iz Ministarstva. Mi koji radimo sa tom decom najbolje ih poznajemo. Imam đake i kod kuće. Dobro znam da naročito devojčice imaju najveću brigu kako da se obuku za školu. Ukoliko bismo uveli uniforme lišili bismo ih takvih muka i razmišljanja. Međutim, pitanje je vrlo kompleksno, o tome mora da se izjasne pre svih roditelji, na njih bi pali troškovi, zavisno od toga kakva bi to uniforma bila. Postoje procedure izjašnjenja oko toga, a kada se one završe, sve se to sprovodi kroz javne nabavke.
Razmatraju se sve mogućnosti oko toga. Onaj ko finansira – taj donosi odluke. Neke škole koriste svoja sredstva. Moram da istaknem da deo naših novčanih sredstava koja zarađujemo od tzv. vanrednih učenika, koja su strogo namenska, odlukom nastavničkog veća koristimo da platimo putne troškove nekim učenicima u prvom razredu koji su socijalno ugroženi. Za sada su to četiri učenika sa područja Klenika kojima plaćamo 75 odsto od cene autobuske karte. Razmatramo mogućnost umanjenja tog iznosa a povećanje broja učenika kojima bi pomogli oko plaćanja prevoza. Jer, ima ih još siromašnih.Tako će biti i oko eventualnog izglasavanja obaveznosti nošenja uniforme. Da se nekim đacima jednostavnomoraju kupiti.
Odmah da kažem vrlo jasno – mi nismo škola koja ima probleme sa takvom vrstom odevanja. Naši učenici su veoma skromni. I prostojno odeveni. Nema nepristojnih učenika i učenica, to odgovorno tvrdim. Da kažem da je na oglasnoj tabli u zbornici bio istaknut Kodeks oblačenja profesorki i profesora. Mislim da smo se posle čitanja svi prepoznali. I svi poštujemo napisano.
Da li se na direktorskom mestu osećate sigurno?
– Rekla bih da je mesto na kome se nalazim vrlo, vrlo radno, okupira pažnju svakog trenutka, ako se želi raditi posao kako treba. Naravno, ima i grešaka, ali ne greši samo onaj koji ništa ne radi. A slažem se da možda i on greši što ne radi ništa! Što se tiče sigurnosti, ovde nema opuštanja i previše sigurnosti u sebe. Previše sigurnosti donosi previše opuštanja i odlazak u neke druge nekontrolisane tokove. Ima mnogo učenika koji su u takvom životnom periodu kada im je pomoć neophodna. Imamo veliki broj učenika kojima je potrebna pomoć, ne samo škole. Sa te strane postoji briga – kao što brinem za svoju, tako brinem i za ostalu decu.
Vaš komentar oko predloga da broj mandata direktora ne bude ograničen, odnosno da ministar može da smenjuje direktore škola po kratkom postupku…
– Moje mišljenje je da ministar ima pravo da smenjuje direktore, kao što je njegovo pravo da ih postavlja. Naravno, ako su tako nešto zaslužili. Nisam pristalica neograničenog broja mandata. Što se mene tiče, na polovini sam svog četvorogodišnjeg mandata, baviću se ovim poslom, zaduženjima, nadam se do njegovog isteka. Naravno, na najbolji način. Biće dosta taj jedan mandat, dobro iskustvo će ostati iza mene. O mestu direktora neka posle toga razmišljaju oni koji imaju takve ambicije. A ja dnevnik u ruke i pravo među đake. Uželela sam ih se. Ipak je to najlepši posao…
Kako bi sebe opisali: kao popustljivu ili strogu osobu
– Stroga sam prema onima koje volim, o kojima brinem. Volim svoju decu, svoju porodicu, pre svega. Volim svoje učenike, svoje koleginice u školi, saradnike. Zato sam i stroga. Prihvatam kritike, priznajem greške. Volim one koji mi ukazuju na greške, oni su mi pravi prijatelji, oni koji samo laskaju nisu iskreni, nisu dobri. Jesam stroga, ali jesam i popustljiva kada vidim da je strogoća postigla cilj…
Kako se pripremate za predstojeći Savindan – Dan škole
– Pripreme teku odlično. Naši učenici imaju svoj termin u Domu kulture, pripremaju se sa svojim nastavnicima. Posle velikih problema i muka formiran je i hor. Imamo izuzetno mladu, lepu i dobru profesoricu muzičkog vaspitanja koja stvarno ume da animira učenike za rad. Iskreno se nadam da sve biti kako treba. Spremamo recital, dramska sekcija se priprema. Svi ćemo uzeti učešča u proslavi Dana škole. Naravno, sve će počinje liturgijom, sečenjem slavskog kolača izavršava seskromnoj svečanosti u školi. Sve u svemu, bićemo aktivni tokom kompletne Svetosavske nedelje, zaključuje na kraju izuzetno predusretljiva direktorka Jović.