Svestrani Bata, u službi sporta 24 sata

Bujanovac, 30.oktobar 2016. (Bupress) – Bio je prvi sekretar u košarkaškom klubu, danas je na toj funkciji u fudbalskom klubu BSK, generalni sekretar u Opštinskom fudbalskom savezu, delegat na listi KSS, zapisničar sa licencom na košarkaškim, rukometnim i futsal utakmicama, oficijelni spiker na istim, nezaobilazan u organizaciji radničko-sportskih igrara, humanitarnim, memorijalnim i inim turnirima u malom fudbalu, sudija i golman (po potrebi) u FK BSK… Sve to u jednoj ličnosti. Ima li još nešto što smo propustili?!

– Ima. Mesto tehničkog sekretara u DOO „Karla“, na stovarištu građevinskog materijala gde radim i primam platu, nešto više od dve godine. Pre toga punih 16 godina radio sam na istim poslovima kod rođenog ujaka. To je onaj profesionalni deo, odvojen od ovog, ništa manje profesionalnog rada u sportu. Sve zajedno – to je moj život ispunjen ljubavlju. Istom onom koju osećam prema supruzi Ivani, 8. godišnjoj Isidori i 4. godišnjem Bogdanu…, dopunjuje 41. godišnji Bratislav Marković, svestrani inezaobilazni entuzijastane samo u ovdašnjem sportu, koji se prosto „nametnuo“ kao prava Bupress-ova skica za portret.

I kako sve to stane u 24 sata? – Rasporedom aktivnosti, planiranjem u glavi svega onoga što bi trebalo da uradim. Nekada je taj raspored zgusnut, nekada ima lufta. U svakom slučaju, Bata je na raspolaganju 24 sata, ističe Marković.

A porodica na sve to gleda sa odobravanjem? – Sve što radim, radim uz punu saglasnost porodice. Suvišno je da kažem da mi je ona na prvom mestu. Iskreno, ima i gunđanja, ali ne preteranog.  A na poslu? – Profesionalac sam, potpuno posvećen onome što radim. Nailazim na razumevanje. Nikada mi nije palo na pamet, niti mi je u mislima da to zloupotrebim…

Kada je počelo interesovanje za sport? – Od kako znam za sebe. Zar uopšte postoji dete koje ne jurca za loptom…?  Volim sport. Pokušao sam kao igrač, tačnije golman u fudbalskom klubu. Slučajno, ako uopšte postoje slučajnosti. Elem, kao srednjoškolac, daleke 1991. voleo sam da gledam trening utakmice levosojskog Sinđelića sa BSK-om. Igrale su se sredom. Desilo se da Levosojčanima nije došao golman, na molbu čika Tome (Stojanovića) i njegovog brata Srđana, stanem ja na gol. Nije bilo loše za prvi put. I trajalo je, bio sam deo ekipe iz Levosoja kojoj je domaćin u Bugarskoj bio taj isti čika Toma-Tomislav Stojanović. Traje ta ljubav za mesto među stativama i danas. Na nekoliko utakmica sam zvanično upisan u protokolu kao BSK-ov rezervni golman. Branim na turnirima… Ipak, nikada nisi skrivao da je fudbal tvoja druga ljubav, da je prva – košarka. – Nisam, tačno je to! Košarka je moja prva ljubav. A desila se posle druge ljubavi! U periodu 1998-2003. od glave do pete bio sam deo deo ovdašnjeg košarkaškog kluba. Učio sam i prenosio znanje sa mesta sekretara kluba, kasnije i kao delegat na utakmicama mlađih kategorija i seniora u Drugoj srpskoj ligi-Istok. Nezaboravni trenuci. Prepuni pozitivne energije. Kao takvi traju i danas.

Bratislav Marković – Bata, uporan mladi čovek, mnogo što-šta je do sada preživeo. Sa nepune četiri godine doselio se iz Vranja, zajedno sa majkom posle njenog razvoda. Rastao je okružen ljubavlju, koju je i uzvraćao. Upornošću i željom za napredovanjem, posle završene trogodišnje srednje škole vanredno je završio i IV stepen, kasnije i Višu pedagošku. Nekih momenata iz svog detinjstva ne želi da se priseća. Hteo bi, kako kaže – da ih potisne negde duboko. Ako se tako nešto i može. Opredelio se za varijantu – pomogni svuda gde traže tvoju pomoć! Danas je u svetu sporta, traže njegovu pomoć, on je pruža. I ne bi da ne istakne bar neka imena onih koji su mu pomogli da mnogo toga nauči. Andre Antić, Dragan Arsović, pokojna Jadranka iz FSS, Goran Nastić iz FSO Vranje, Petar Milosavljević – FSO Surdulica, Mile Prkić, doskorašnji sekretar FK BSK, naravno Blagoje Tabaš, novoizabrani predsednik FS Pčijskog okruga, i, naravno, Zoran Milošević, sekretar RK BSK Heba. Ima ih još, izvinjenje što ih nisam pomenuo, ističe Marković, koji će, nema sumnje, ostaviti dubok trag u ovdašnjem sportu. Koji je prepoznatljivo obeležio…

Foto:Bupress