NASLEDNICI POPA LjUBOMIRA

PIŠE:Miodrag Popović

…Pop Ljuba rukovodio je manastirom Sveti Stefan u Gornjem Žapskom. Ponekad je posećivao svoj rodni kraj Maglence. Svraćao je i kod babinih roditelja u Novo Selo i kod sestre Kate u Šaprance. Kada je odlazio tamo, nije propustao priliku da poseti starog starešinu manastira Sveti Prohor Pčinjski Jovana Dodića. Pop Jovan je dao veliki doprinos Četničkom pokretu za oslobođenje ovih krajeva od Turaka. Napravio je lepu kuću sa čardakom u selu Šajincu. Pop Ljuba je umro 1929. godine u manastiru Sveti Roman.
„ U periodu između dva rata, napretku manastira Sveti Pantelejmon, snaženju vere i srpske vlasti doprineo je i Ljubomir Popović, sveštenik iz Gornjeg Žapskog, četovođa iz prethodnih ratova …“ ( Antonijević, 2014).
Priznanja popa Ljube su i Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914 SANU, Beograd, 1991, Knjiga II Sveska ½, str. 1271. Arhiv Jugoslavije 69-253-381. Začetovanje od 1903-1907. Odlikovan Zlatnom medaljom Kralja Petra Prvog…

…Stojadin i Zora, moji roditelji imali su petoro dece. U životu je ostalo troje: brat Radovan, sestra Ljiljana i ja. Sestra je bila vrlo lepo dete. Za razliku od mene i brata, ona se nije odvajala od roditelja do udaje. Vrlo mlada udala se za pravnika Mladena Pašića iz Bujanovca. Sa Mladenom je rodila dvoje dece: Zvonimira i Anu. Ima srednje obrazovanje ekonomskog smera.
Radovan je osnovno obrazovanje stekao u Preševu. Srednju poljoprivrednu školu završio je u Leskovcu, a Poljoprivredni fakultet u Beogradu. Za to vreme bavio se sportom. Igrao je fudbal u FK „Radnički“ sa veoma poznatim fudbalerima: Petakovićem, Ljubenovićem, Šijakovićem, Radenkovićem i drugima. Po završetku fakulteta zaposlio se u Duvanskom institutu u Zrenjaninu. Doktorirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i nakon toga radio u Ministarstvu poljoprivrede. Tamo je i ostao do penzionisanja. Oženio se Zoricom iz Zrenjanina, koja je bila prosvetni radnik i sa njom ima dvoje dece: Draganu i Zorana, i četvoro unučadi: Milutina, Anju, Lenu i Dušana.
Stric Radisav je bio veoma uspešan u poslu. Penzionisan je kao direktor Fabrike cigara u Zrenjaninu. Sa suprugom Goricom izrodio je troje dece: Ljubišu, Mirjanu i Slobodana. Ljubomir ( Ljubiša ) je bio građevinski inženjer. Umro je 1993. u 57. godini života. Sahranjen je u Zrenjaninu, a Mirjana, ekonomski tehničar, radila je u Fabrici „Servo Mihalj“.
Stric Dobrivoje je počeo da se bavi zanatom u Surdulici. Zbog povrede napustio je zanat i zaposlio se u Duvanskoj stanici u Preševu. Oženio se Verom iz Rajčilovaca, koja je bila popova ćerka. Imaju troje dece: Aleksandra, Borivoja i Gordanu. Borivoje je poginuo na dužnosti kao saobraćajac 1976. Godine kod Benzinske pumpe na autoputu Niš-Skoplje ispred mosta na Trnovačkoj reci pre izlaza za Bujanovac. Aleksandar i Gordana završili su fakultete u Skoplju. Žive u Vranju. Dobrivoje i Vera sahranjeni su u Vranju pored sina Borivoja.
Tetka Stana je bila vrlo nesrećna žena. Za vreme rata 1943. godine umro joj je suprug Vlada u Beljini od Čačka. Ona je ostala sama i uz pomoć svoje braće uspela da odgaji i odškoluje sina Živojina i ćerku Zagorku. Zagorka je završila Filozofski fakultet. Bila je prosvetni savetnik u Nišu i tamo je i penzionisana. Sa suprugom Draganom ima dva sina: Aleksandra i Zorana. Ona sada živi u Nišu sa drugim suprugom Hranislavom. Živojin je završio Poljoprivrednu školu u Kraljevu. Oženio se Pravdom, Daničinom ćerkom. Sa njom je izrodio dvoje dece: Radoja i Ljubinku. Radoje je bio dobar sportista – fudbaler, a sportsku karijeru nastavio je vrlo uspešno kao trener, do današnjeg dana. U tri navrata trenirao je bujanovački „BSK“. Ljubinka se udala za Rastka Timića u Bujanovcu i sa njim ima dve ćerke. Rastko je umro veoma mlad. Sahranjen je u Vranju. Njihova baba Stana umrla je 1980. godine i sahranjena je na porodičnom groblju u Preševu. Živojin, Žikica mali umro je od teške bolesti u svojoj 62. godini i sahranjen je u Preševu…
Moj otac Stojadin rođen je u selu Gornje Žapsko 1908. godine. Osnovnu školu završio je u Buštranju. Po završetku škole upisao je nižu poljoprivrednu školu u Šapcu . Po završetku škole živeo je u kući svog oca na Železničkoj stanici u Preševu. Sa starijom sestrom Stanom starali su se o imanju. Kada mu se ukazala prilika zaposlio se u Duvanskoj stanici, koja je bila u neposrednoj blizini imanja. Pošto je imao iskustva u radu, po potrebi službe upućivan je i u druga mesta: Kumanovo, Skoplje, Prilep. Na početku rata 1941. zatekao se u Preševu kada su stigli Nemci. Uprava državnih monopola sa još nekoliko službenika iz Vranjskog okruga rasporedila ga je u Čačak. Tamo smo se zadržali malo više od jedne godine i već 1942. dobili smo premeštaj za Žitkovac. U Žitkovcu smo dočekali oslobođenje 1945. Iz Žitkovca je otac dobio premeštaj za Niš u Direkciji za finansijsko poslovanje duvanske grane u FNRJ. Duvanska industrija u Preševu 1951. godine traži stručnjaka za računovodstvo i otac prihvata tu ponudu. Ponovo dolazi na očevo imanje. Ubrzo se deli sa braćom i na svom delu imanja 1952. godine počinje gradnju svoje kuće. Tu je ostao da radi do penzionisanja 1963. godine. Po penzionisanju biran je za potpredsednika Opštine Preševo. Bio je zadužen i za infrastrukturu u tada još zaostaloj opštini. Za izuzetne rezultate u radu dobio je Povelju Socijalističkog Saveza Radnog Naroda Srbije i više priznanja Opštine Preševo.
Majka je bila domaćica. Završila je osnovnu školu u Bujanovcu kod učitelja Zarija Đorića. Zatim je završila radničku školu za šivenje i beo vez. Šila nam je donji veš, košuljice i krpila nam pantalonice. Sve je na nama u najvećoj oskudici bilo zakrpljeno čisto. Naročito lepo nas je oblačila za praznike. Bila je vrlo pedantna, stroga i pravična. Kada joj ponekad kažemo da nas je grdila i kažnjavala, odgovarala nam je: „Da nisam bila takva, od vas danas ne bi bilo ništa.“
Roditelji su živeli na Stanici na svom imanju. Vrlo često smo išli u posetu kod njih. Vodili smo brigu o njima. Od 1987. godine više nisu mogli sami da žive zbog starosti. Prodali su imanje i kuću Opštini i preselili se u Bujanovac, kako bi bili pored nas. Kuća im se veoma svidela. Posle dolaska u Bujanovac otac je živeo još šest godina. Umro je januara 1993., u 85. godini života. Posle njegove smrti, majka je prešla da živi kod ćerke. Umrla je 2004. u dubokoj starosti, u 94. godini. Sahranjeni su uz sve počasti na Bujanovačkom groblju. Sećaćemo ih se dok živimo. Veoma smo im zahvalni za sve što su nam učinili u životu u doba najvećih teškoća i ratnih strahota, naročito u Čačku. Na njihovom imanju koje su vrlo jevtino prodali Opštini, danas je izgrađeno 19 kuća. Placevi cu podeljeni Srbima, povratnicima iz susednih sela… Ovo naselje nalazi se pored samog puta iz pravca Preševa prema selu Žujince, odmah iza železničke rampe. Ulica kroz sredinu naselja je asfaltirana. Izgrađene su lepe kuće sa uređenim dvorištima…NASTAVLjA SE...

O autoru: Miodrag Popović, diplomirani inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana, kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama, ali i proznih dela. Narednih nedelja o njegovim sećanjima na prohujala vremena i prikupljenim istorijskim zapisima, „da ih ne bi pokrio zaborav“, kako kaže – čitajte samo na portalu„BUPRESS“