NEUHVATLjIV POP LjUBA

PIŠE:Miodrag Popović

…U godinama posle 1908.bila je velika hajka turskih patrola na popove, učitelje i običan narod. Na području Vranjskog okruga bilo je mnogo nezadovoljnih ljudi, pa je često dolazilo do odmetanja u šumu i priključivanja četničkoj organizaciji. Upadi četničkih jedinica sa srpske na tursku stranu bili su česti. Svi su bili pod komandom četničkog komiteta sa sedištem u Vranju. Prelazi su uvek bili rizični. Zato su vođe uvek bili iskusni ljudi, dobri poznavaoci tetrena i kretanja turskih patrola. Iz Vranja su stizale instrukcije u sva područja gde su bile četničke jedinice vojvoda: Vuka, Krste, Garde, Dovezenskog, Babunskog i drugih.
To je znala Turska komanda u Kumanovskoj Kazi. Zato je bila jaka kontrola stanovništva na području Pčinje i odmazda nad ljudima za koje je postojala makar mala sumnja da sarađuju sa četničkim pokretom. Jednom prilikom, pričao je stric Dobrivoje, Turci su dobili izveštaj da se pop Ljuba nalazi kod kuće u Bukovljanu. I poče potera za njim. Način obaveštavanja seljaka u selu da Turci dolaze, bila je lozinka: „Todore, isteraj koze iz štete“. Čuvši tu najavu, popo Ljuba obu opanke, navuče kapu i ogrnu džuliju, pa na zadnji izlaz ode u šumu. Turci brzo banuše pred popovom kućom na čijem pragu beše Simka. Turski oficir ovalnog lica, osrednjeg rasta, sa crnim ufitiljenim brkovima, dostojanstvenog držanja, reče: „Dobar dan, snajo!“ Na glavi je nosio fes crveno zagasite boje sa kićankom koja se spustala pored fesa. Bluza mu je bila sivkaste boje sa gustim dvorednim dugmetima. Na ramenima je nosio epolete sa prelivom srebrnaste boje. Pantalone je imao od čoje a na nogama čizme sa mamuzama. Opasač mu je bio srebrnaste boje na kojem je sa desne strane visila sablja. Iza njega vojnik je držao konja, a sa leve i desne strane pratio ga je po jedan vojnik sa puškama.
Oficir upita Simku: „Snajo da li je pop Ljuba u kući?“ „Ne, nije Pašo“ – odgovori Simka. „Gde je, reci“. „Ja ne znam gde se on nalazi, gospodine. On meni nikada ne kaže gde se kreće“,odgovori Simka. „Mi imamo podatke da je on sada ovde“, uporno će Paša. Simka tada reče: „Pašo, izvršite pretres.“ Paša: „Ma gde se denu? On malopre zamače sa džulijom iza kuće!“ Simka: „Gospodine, to je bila baba Kata. Čuva u blizini ovce pa ponekad dođe da se ogreje. Vreme je prohladno, a ona je stara.“ Proverićemo mi to“, reče Paša i posla dva vojnika da dovedu baba Katu. Kada dođoše vojnici sa baba Katom, upita je Paša: „Kako se zoveš, babo?“. „Ja se zovem Kata. Ristina sam žena.“„Šta radiš ti ovde?“. „Čuvam ovce, gospodine.“ „A gde su ti ovce?“. „Eno ih gore, iznad ove kuće u šumu.“ „A jesi li malopre bila u ovoj kući?“. „Jesam, gospodine. (Kata je znala kako da se u takvim slučajeima ponaša). „A zašto si bila?“. „Stara sam, gospodie, a vreme je prohladno, pa dođem ovde da se ugrejem. Malo pre sam bila ovde.“
Kada se Paša uverio da to nije bio pop Ljuba, reče babi da ide svojim ovcama. Za sve ovo vreme turska vojska vršila je pretres kuća u selu. To je učinila i u Ljubinoj kući u kojoj nisu mogli da nađu oružje iako ga je bilo. Kada je turska potera krenula za Kumanovo, Todorovi ukućani primetiše da im nema nekih stvari od spreme devojačke. Tada Todor potrča za Turcima i sustiže ih na livadi pored reke. Zadihan od žurbe, reče Paši: „Vaša vojska je opljačkala spremu mojih kćeri za udaju. Molim Vas da mi to vratite.“ Paša se namršti, pogleda oštro Todora i reče: „Todore, to nije moguće! Moja vojska nije takva. Ali ja ću narediti pretres, pa ako se ništa ne nađe, ovom sabljom ću ti odrubiti glavu.“. Todor pretrnu. Onda Paša pozva Jakuba i reče mu: „Jakube, postroj vojnike i izvrši pretres.“ U početku Jakob ništa ne nađe. Todor drhti. Ali kod pretposlednjeg vojnika pronađoše neke stvari i čarape. Paša se izvini Todoru i vratiše mu stvari. Paša naredi da se vojnik rašpčini i da mu se udare dvadesetpet štapova po turu. Na rastanku Paša reče Todoru: „Todore, o ovomslučajunesmenikodazna. Ako se dozna, odrubićuti glavu…“Tako se srećno i po popa i po Todora završi ova priča…

NASTAVLjA SE…
O autoru: Miodrag Popović, diplomirani inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana, kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama, ali i proznih dela. Narednih nedelja o njegovim sećanjima na prohujala vremena i prikupljenim istorijskim zapisima, „da ih ne bi pokrio zaborav“, kako kaže – čitajte samo na portalu„BUPRESS“
( FOTO: Miodrag Popović )

Foto: 1. Članovi četničkog pokreta
2. Dobrivoje Popović ( 1915 – 2000) – fotografija iz 1934. godine