ČETNIČKI POKRET U VRANjSKOJ OBLASTI

PIŠE:Miodrag Popović
…Četnički pokret u Vranjskoj oblasti rasplamsao se naročito posle Berlinskog kongresa (1878). To je bila jaka organizacija koja je delovala u čitavoj južnoj Srbiji. U Vranjskom regionu i u Kumanovsko-palanačkom kraju ovaj pokret je okupljao veliki broj ljudi. Oni su poticali iz svih slojeva stanovništva. Veliki narodni ustanak 1878. Godine poznat je kao ustanak Srba u Kumanovskoj Kazi. Sačinjavali su ga dobrovoljci, sveštenici, učitelji, viđenija lica i seljaci. Oni su se borili protiv Turaka i bugarskih egzarhista. Kraljevina Srbija je uvek, koliko je mogla, pomagala ustanike Srbe pod turskom okupacijom. Za saradnju između Srba ustanika u Vranjskoj oblasti i države Srbije bio je zadužen general Jovan Belimarković. Ustanak Srba u Kumanovskoj Kazi trajao je od 1877 – 1906. god. U tom periodu, a naročito od 1878 – 1880., piše Jovan Hadži Vasiljević (1906), Bugari pokušavaju da unište srpski narod u Komanovsko – palanačkom kraju. Srbi su to znali i zato su se okupili u četničku organizaciju. Problem je bio što nisu imali dovoljno naoružanja, a puške su im bile zastarele (stroguše, prednjače). Glavna baza za snabdevanje ustanika bila je u manastiru Sveti Prohor Pčinjski. Prema podacima Stamena Kuzmanovića (2007), tada je bilo oko tri do četiri hiljade ustanika kojima je iz Manastira dotureno naoružanje. Turci su strepeli od ustanika jer su im predstavljali veliku opasnost za unutrašnju sigurnost ili eventualni rat sa Srbijom. Zato Sultan šalje Hafuš Pašu da uguši ustanak. Turci su bili za ono vreme moderno naoružani sa artiljerijom i puškama martinkama. U Kumanovsku Kazu stigli su 20. maja 1878. godine. Hafuš Paša nije mogao da potpuno uništi četnički pokret i on je i dalje postojao na ovoj teritoriji. Čuvene vojvode toga vremena bili su Jovan Stanojković Dovezenski, učesnik u borbi na Zebrenjaku, Petko Ilić Musa iz Nagoričana, Pavle Mladenović koji je poginuo na Kalimanovom kamenu i vojvotkinja Velika Begovica iz sela Malotino na Kozjaku.
Rusija ulazi u rat sa Turskom 24. aprila 1877. godine, radi poboljšanja položaja hrišćanskog stanovništva, a Srbija 13. decembra iste godine. Rat je poznat kao Drugi srpsko-turski rat (1877 – 1878 ). U ovom ratu srpska vojska je od Turaka oslobodila Niš i Leskovac. Vranje je oslobođeno 31. januara 1878. godine. Bujanovac je oslobođen 1. februara, a ubrzo i manastir Svetog Prohora Pčinjskog, Trgovište i Preševo.
Srpska vojska je nastavila napredovanje prema Kumanovu i Gnjilanu. Međutim, pošto je u Jedrenu, 31. januara 1878. godine potpisano primirje između Rusije i Turske, ofanziva srpske vojske je zaustavljena…
NASTAVLjA SE…
O autoru: Miodrag Popović, diplomirani inženjer agronomije u penziji, dugogodišnji direktor Duvanske industrije Bujanovac, autor je desetak stručnih knjiga i stotinak tekstova iz oblasti uzgoja i obrade duvana, kome je posvetio gotovo ceo život. Uporedo, kao ljubitelj lepe pisane reči objavio je nekoliko zbirki pesama, ali i proznih dela. Narednih nedelja o njegovim sećanjima na prohujala vremena i prikupljenim istorijskim zapisima, „da ih ne bi pokrio zaborav“, kako kaže – samo na portalu „BUPRESS“
(FOTO: Miodrag Popović )