Ono što se desi danas, sutra će već biti juče. Mnogo toga se dogodilo „juče“. Danas se sećamo nečega, nešto je izbledelo. Novinski tekstovi na požutelom listu mogu podsetiti na mnoga dešavanja iz naše ne tako davne prošlosti. Iz raznih oblasti života. Lepa, ali i ona koja to nisu. Ostao je trag. Neizbrisiv. Tek da se vidi kakvi smo bili, šta smo postigli, šta smo rekli, jesmo li i koliko smo nostalgični… Bu Press će narednih dana, nedelja i meseci objavljivati bez posebnog redosleda i selektiranja po oblastima i datumima, originalne tekstove koje su svetlost dana ugledale na stranicama uvaženih srpskih štampanih medija. Radi (pod) sećanja na „juče“…
Danijeli laka torba poštara
Bujanovac – Danijela Filipović, 32. godišnja dama iz Rakovca, jedina je poštarka na jugu Srbije. Iako mnogi veruju da je taj posao rezervisan za muškarce, njoj nije teško da sa torbom ide od stana do stana i sa ljudima deli i radost i tugu.
Majci dvoje dece, devetogodišnje Sofije i šestogodišnjeg Alekse, bio je veliki izazov da pre nepune dve godine stavi torbu na rame i postane poštar.
Zavolela posao
– Iskreno, nisam mnogo znala o ovom poslu. Ipak, čvrsto sam odlučila da prihvatim izazov i mesto koje je, kako mnogi još misle, rezervisano za muškarce. Za ovo vreme uspela sam da srušim te predsrasude i dokažem da i pripadnica nežnijeg pola može da nosi torbu punu pisama, računa, uputnica… Da ta torba, ma koliko puna bila, ne bude teška ako se posao voli. A ja sam zavolela posao poštara, odnosno poštarke – kaže Danijela Filipović.
Danijela sa nezaposlenim suprugom Srboljubom i decom živi u obližnjem Rakovcu, odakle svakodnevno dolazi na posao pešice, prevaljujući oko četiri kilometra. Toliko i nazad posle završenog radnog vremena. A u radno vreme, sa punom torbom pošiljaka, kreće u svoj rejon – Karadjordjevu ulicu u Bujanovcu i nekoliko sporednih.
Dobro za mršavljenje
– Nije mi uopšte teško što prepešačenim kilometrima od kuće do pošte svakodnevno dodajem još najmanje desetak, prilikom obilaska rejona. Odlično se osećam, u punoj sam kondiciji, čak sam uspela da oslabim dvadesetak kilograma. To mi, dok nisam radila, nije uspelo ni korišćenjem svakojakih preparata – kaže Danijela. Ona dodaje da do sada nije imala nikakvih neprijatnosti.
– Najbolje se osećam kada ljudima kojima uručujem pošiljke donesem dobru vest. Tada sam srećna, zajedno sa njima. Naravno, ima i suprotnih primera. U takvim situacijama pokušavam da ih lepim i biranim rečima utešim, da im bar na trenutak olakšam – kaže Danijela, koja se, kako priznaje, ipak najlepše oseća kada se posle radnog dana vrati kući i preostali deo dana provede sa decom.
„Pravda“ – 22. mart 2012.